Gotovo polovina građana Srbije upoznata je sa nepovoljnim uslovima u kojima se proizvodi odeća, ali tek svaki treći ispitanik ima određeni uvid u energetsku rasipnost modne industrije, pokazalo je prvo zvanično istraživanje o životnom ciklusu odevnih predmeta u Srbiji, koje je sproveo Centar za unapređenje životne sredine.
Ocenjeno je i da javnost u Srbiji nije ni približno dovoljno upućena i zainteresovana za sve ono što modna industrija, kroz takozvanu brzu modu, donosi sa sobom, poput toga da je za proizvodnju jedne majice potrebno 2.700 litara vode, a za jedan par farmerki 10.000 litara.
Svake godine u Srbiji se proda više od 80.000 tona odeće ili gotovo 12 kilograma po osobi, pokazalo je istraživanje.
U Srbiji se najviše kupuju hulahopke i čarape, u proseku 8,3 komada godišnje po stanovniku, potom donji veš (7,6 komada) i majice i potkošulje (5,4 komada).
Ostali odevni komadi, poput košulja, bluza, haljina, pantalona i farmerki, se kupuju nešto ređe, između dva i tri komada godišnje, dok se jakne, kaputi, mantili i namenski komadi (ski odela, odela, kravate, bademantili ) kupuju najređe.
Kako da svoj ormar učiniš boljim za klimu
Odeća se u Srbiji najčešće kupuje u prodavnicama globalnih brendova (60,5 odsto), prodavnicama polovne odeće (16,2 odsto), prodavnicama domaćih proizvođača (13,4 odsto), a zbirno manje od 10 odsto građana kupuje preko interneta, na pijacama ili na nekim drugim mestima.
Kvalitet odeće presudan
Pokazalo se da je kvalitet odeće presudan za 54,5 odsto ispitanika, 41,2 odsto smatra cenu kao najvažniji faktor, dok njih 4,3 odsto kupuje odeću zbog trenda.
Međutim, skoro svaki treći ispitanik nosi pantalone i farmerke, trenerke i majice do 12 meseci. U Srbiji se prosečno najkraće nose čarape (14 meseci) i donji veš (20 meseci).
Na drugoj strani, najdugovečniji rok nošenja imaju ski odela (58 meseci), a potom kaputi i bademantili (po 52 meseca).
Većina voli da pokloni odeću kad je više ne želi
Kada više ne žele da nose pojedine odevne komade, više od 55 odsto ispitanika poklanja odeću, 16 odsto je čuva, a isti procenat ispitanih donira odeću.
Najmanji broj ispitanika nastoji da je proda (2,2 odsto), oko sedam procenata menja namenu odeći, dok je gotovo četiri odsto baci.
Iako se često ponavlja da žene prednjače u kupovini odeće, istraživanje je pokazalo, da osim minimalnih razlika u broju pojedinih kupljenih komada, oba pola beleže isti prosek, ali je rok nošenja odevnih predmeta kod muškaraca kraći nego kod žena.
Modna industrija jedan od najvećih zagađivača
Istraživanje o životnom ciklusu odevnih predmeta u Srbiji ukazalo je da je modna industrija jedna od grana koja najviše zagađuje okolinu.
Istaknuto je da sistem proizvodnje i potrošnje tekstila ima ogroman uticaj na životnu sredinu, klimu i društvo, pa tako odeća, obuća i tekstil za domaćinstvo zauzimaju četvrto mesto u korišćenju resursa vode (odmah nakon hrane, smeštaja i transporta), drugo mesto u korišćenju zemljišta i peto po količini emitovanja gasova sa efektom staklene baste.
Istraživanje o životnom ciklusu odevnih predmeta u Srbiji je sprovedeno od 27. jula do 10. avgusta 2020. godine i u njemu je učestvovalo 1.889 ispitanika iz cele Srbije.
Foto: Alyssa Strohmann; Edward Howell / Unsplash
