Ove godine obeležavamo 52. godišnjicu Dana planete Zemlje! Svake godine, 22. aprila, milioni ljudi širom sveta diskutuju o brojnim temama od važnosti za našu planetu — od klimatskih promena, globalnog zagrevanja, preko očuvanja životne sredine i lažnog zelenog marketinga. U ime Zemlje, podsećamo se nekih fascinantnih činjenica o našem planetarnom domu.
Planeta ima vodeni „struk“
Gravitacija Zemlje omogućava stvaranje izbočina vode ili „šlaufa“ oko naše planete.
Dodatno, „šlauf“ oko Zemlje – ili kako je neki stručnjaci zovu, „linija struka“ – može biti direktno povezan sa topljenjem glečera, odnosno, lošim uticajem klimatskih promena.
Pravi uzrok plime i oseke?
Na strani Zemlje koja je okrenuta ka Mesecu, gravitaciona sila Meseca vuče vode okeana prema sebi, stvarajući veliko vodeno izbočenje. Na suprotnoj strani Zemlje na kojoj dominira inercija, stvara se druga izbočina. Tako, kombinacijom gravitacije i inercije formiraju se vodena izbočenja koja ostaju fiksirana i usled rotiranja Zemlje. Reč je, tako, zapravo o „pravom uzroku” plime i oseke na našoj planeti.
Zemlja u stalnom i brzom pokretu
U zavisnosti od toga gde se na Zemlji nalazite, (o)krećete se neverovatnom brzinom od 1610 km/h — brzinom rotacije naše planete.
Tačke na ekvatoru se kreću najbrže, dok su, suprotno njima, tačke na severnom ili južnom polu gotovo nepomične u pogledu brzine zemljine rotacije.
Zemlja je nekada bila ljubičasta
Živi svet na ranoj Zemlji bio je ljubičast kao što je danas zelen. Pretpostavlja se da su drevni mikrobi koristili molekul, sličan hlorofilu, koji je organizmima davao ljubičastu nijansu.
Zemlja je stara više milijardi godina
Istraživači računaju starost naše planete datirajući najstarije stene i meteorite koji su otkriveni na Zemlji (meteoriti i Zemlja nastali su u isto vreme, kada se formirao Sunčev sistem). Po njihovom nalazima, Zemlja je stara oko 4,54 milijardi godina.
Nekada su postojali superkontinenti
Smatra se da su se Zemljini kontinenti sudarili da bi postali superkontinenti koji su se raspali nekoliko puta u Zemljinoj dugoj istoriji.
Pre 800 miliona godina, tektonske ploče Zemlje su se spojile, ujedinjujući svaki od kontinenata i nazvana je Rodinija.
Razdvojeni kontinenti su se ponovo spojili pre oko 200 miliona suza — ovaj put nazvani Pangea. Konačnim raspadom „superkontinenta“ nastalo je sedam kontinenata i pet okeana koje danas poznajemo.
Planeta se „samoreciklira“
Zemlja po kojoj hodamo je doslovno — reciklirana. Zemljin geološki „ciklus stena” transformiše magmatske stene u sedimentne, sedimentne stene u metamorfne i tako iznova i iznova.
Ciklus stena, iako ne predstavlja savršen proces, funkcioniše tako što magma, najpre, izlazi iz dubine Zemlje i stvrdnjava se. Tektonski procesi podižu novonastale stene na površinu, gde se erozijom stvaraju magmatski komadići.
Ovi sitni fragmenti se vremenom talože, a pod uticajem snažnog pritiska, formiraju se sedimentne stene. Ukoliko ovaj tip stena dopre još dublje, tope se i nastaju metamorfne stene usled velike toplote i pritiska.
Zemlja je nekada imala dva meseca?
Pretpostavlja se da je Zemlja nekada imala dva meseca. Drugi „mali“ mesec — širine oko 1.200 km — kružio je oko Zemlje pre nego što je udario u naš sadašnji lunarni satelit. Ovaj udar, pretpostavlja se, uzrok je dveju potpuno različitih strana našeg „preživelog“ Meseca.
Još uvek imamo „drugi“ mesec?
Neki naučnici tvrde da Zemlja još uvek ima dva meseca. Prema pojedinim istraživanjima, svemirska stena široka najmanje jedan metar konstantno kruži oko Zemlje. Naučnici navode da u ovom kruženju ne učestvuje uvek ista stena, već je u pitanju nekoliko „privremenih satelita“ koji se stalno smenjuju.
Koralni grebeni su najveće žive strukture, a ogromna gljiva je najveća živa stvar na Zemlji
Koralni grebeni predstavljaju dom za najveći broj živih vrsta po jedinici površine u odnosu na bilo koji ekosistem na planeti — veći čak i od kišnih šuma. Iako se sastoje od sićušnih koralnih polipa, koralni grebeni predstavljaju najveću živu strukturu (zajedicu povezanih organizama) na Zemlji od kojih su neki vidljivi čak i iz svemira.
Ukoliko tražimo odgovor na pitanje koji je najveći živi organizam na planeti, sasvim izvesno, odgovor je medonosna pečurka, gljivični organizam koji se prostire na 2.200 hektara u saveznoj američkoj državi Oregon.
Tokio je najnaseljeniji grad na Zemlji
Glavni grad Japana je najgušće naseljena metropola na svetu. Prema Svetskom popisu stanovništva iz 2021. godine, u Tokiju živi skoro 37,5 miliona ljudi, tačnije 37.435.191 osoba.
Autorka: Nataša Kilibarda
Foto: Akil Mazumder
