Da li više volite da se “brčkate” u belom pokrivaču i jedva čekate da izletite napolje čim se pojave prve pahulje, ili pak radije birate da hibernirate do proleća? Šta god da je vaš ogovor, sigurni smo da će lavina zanimljivih činjenica o snegu, koja sledi u nastavku, vas odlično zabaviti.
Sneg nije beo
Svaki stručnjak će vam reći da “bele stvari” nisu zapravo bele, već prozirne. Refleksija svetlosti čini da sneg izgleda beo sa svih strana pahulja koje rasipaju svetlost u mnogim pravcima, raspršujući ceo spektar boja.
Sneg se takođe može pojaviti u velikom broju spektakularnih nijansi. Prašina, zagađenje ili slatkovodne alge koje vole hladnoću mogu ga obojiti u crno, narandžasto ili plavo. Ružičasti sneg uzrokovan algama koje sadrže astaksantin, hemikaliju sličnu onoj koja se nalazi u šargarepi, pominje se u ranim Aristotelovim spisima.
Pročitaj i: Zašto se pojavio crveni sneg na Antarktiku
Dizajn pahuljica
Jedan od odlučujućih faktora u oblikovanju pojedinačnih pahulja je temperatura vazduha oko nje. Jedna studija je identifikovala da se dugi, tanki igličasti kristali leda formiraju na oko – 2 stepena Celzijusa, dok će niža temperatura od – 5 stepeni Celzijusa dovesti do veoma ravnih kristala, nalik ploči. Dalje promene temperature, kako pahulje padaju na zemlju, određuju različite oblike krakova i strukturu kristala.
Kategorizacija pahulja
Kreator naučnog bloga Compound Interest, Endi Bruning, pažljivo je katalogizovao 35 različitih vrsta snežnih pahulja (plus nekoliko drugih vrsta ledenih padavina).
Razlika između snega i susnežice
Pahulje ili snežni kristali nemaju izgrađena jezgra na biološki način (koji sadrži genetske informacije), ali se svi formiraju oko jedne čestice, bilo da je to zrno prašine ili polena. Ovo sneg čini potpuno drugačijim od susnežice (koja se sastoji od smrznutih kapi kiše) ili grada (kapljice susnežice koje sakupljaju vodu dok padaju).
“Džinovske” pahulje
Decenijama postoje priče o ogromnim snežnim pahuljama koje padaju širom sveta, veličine od pet do 15, pa čak i jednom prilikom, 38 centimetara u prečniku. Dok su mnogi sumnjali u ove izveštaje i ukazivali na nedostatak potkrepljujućih dokaza, naučnici sada tvrde da nema ničega što bi sprečilo da pahulje rastu tako velike. Kako veličina pahuljica nije deo meteoroloških mernih oznaka za sneg, ove ogromne pahulje mogu da postoje, ali su verovatno nevidljive odnosno razbijene strujama vetra dok se spuštaju.
Sneg utiče na zvuk
Sveže pali sneg apsorbuje zvučne talase, dajući svemu naizgled tiši ambijent. Ali ako se sneg zatim otopi i ponovo zamrzne, led može da reflektuje zvučne talase čineći da zvuk putuje dalje i jasnije, piše BBC Earth.
Postoje stotine reči za to
Često se navodi da Inuiti (Eskimi) imaju 50 različitih izraza za sneg, što je činjenica koja je diskreditovana kao čista spekulacija, a zatim potvrđena kao otprilike tačna. Bez obzira koliko ih zapravo imaju, to bledi u poređenju sa Škotima. Istraživači sa Univerziteta u Glazgovu tvrde da škotski jezik ima 421 izraz koji se odnosi na belu materiju.
Kad sneg postaje mećava
Morate da budete oprezni kada snežnu oluju želite da nazovete “mećavom”. Naime, snežne padavine moraju ispunjavati stroge uslove da bi se smatrale mećavom – vidljivost mora biti ispod 200 metara, dok vetar mora dostići brzinu od oko 48 km na čas.
Sneg na Marsu
Prema Nasinim naučnim simulacijama, tokom leta na severu Marsa može doći do iznenadnih, nasilnih snežnih oluja. Znamo da na Marsu postoje oblaci i podzemni led, tako da verovatnoća da će se tamo pojaviti sneg svakako postoji. Naučnici su otkrili i oblak snežnih pahulja ugljen-dioksida iznad južnog pola planete.
Majmuni to vole
Nemojte ni na trenutak pomisliti da smo mi jedini sisari koji uživaju u grudvanju. Japanski makaki, poznati i kao „snežni majmuni“, viđeni su kako prave i igraju se snežnim kuglicama. Čini se da mladi majmuni uživaju u krađi grudvi jedni od drugih, a zatim se bore da ih povrate.
Previše snega može da dovede do “arktičke histerije”
Ako provedite previše vremena na snegu mogli biste da patite od “arktičke histerije”, poremećaja koji pogađa Inuite, ljude koji žive unutar arktičkog kruga. Simptomi uključuju besmisleno verbalno ponavljanje ili izvođenje iracionalnih ili opasnih radnji, nakon čega sledi amnezija događaja. Smatra se da je toksičnost vitamina A jedan od izvora poremećaja, iako su istraživači poslednjih godina doveli u pitanje da li bolest, za koju se smatra da je zasnovana na samo osam slučajeva, uopšte postoji.
Strah od snega
Jedno psihološko stanje koje definitivno postoji je hionfobija, ili strah od snega, koji potiče od „chion“ grčke reči za sneg. Dok se te pojave mogu razviti zbog traume u detinjstvu koja uključuje snežnu nesreću, postoje iracionalnije varijacije u kojima ljudi razviju akutni strah da će biti zarobljeni ili zatrpani u snegu.
Buka ne izaziva lavinu
Postoji niz faktora koji mogu izazvati lavinu, ali buka nije jedan od njih. Težina ima mnogo važniji doprinos. Iznenadni “potop” snega, povećanje brzine vetra ili čak skijaši mogu izazvati lavinu, ali glasno pevanje ili vikanje neće imati mnogo efekta.
Sneg nas greje
Pošto se sneg sastoji od 90 do 95 procenata zarobljenog vazduha, to ga čini odličnim izolatorom. To je i razlog zašto se mnoge životinje zarivaju duboko u sneg tokom zime kako bi preživele. To je takođe razlog što iglui (kuće od snega i leda), koji koriste samo toplotu tela da ih zagreju, mogu biti 100 stepeni topliji unutra nego spolja.
Ne mora da bude minus da bi se formirao sneg
Obično temperatura vazduha treba da bude oko tačke smrzavanja da bi se formirao sneg, ali ako kiša pada dovoljno dugo, može da ohladi vazduh oko nje dok pada i na kraju stvori pravo okruženje za stvaranje snežnih pahuljica. Dakle, temperatura na tlu može biti i do 6 stepeni Celzijusa, a sneg i dalje može da pada.
Brzina pahulja
Snežne pahulje mogu padati i brzinom i do vrtoglavih 14 km/h, u zavisnosti od uslova okoline u vazduhu dok padaju. Pahulje koje skupljaju vodu dok padaju, kao i smer vetra mogu ubrzati spuštanje. Potrebno je otprilike sat vremena da pahuljica napusti svoj oblak i stigne do zemlje.
Foto: Aaron Burden; Gabriel Alenius; Marcus Hjelm on Unsplash
