Ljudi vole da se “igraju” hranom od davnina. Pomislite samo na koliko načina može da se pripremi krompir. Čitava industrija restorana nastala je iz ljubavi prema hrani, aromatizaciji jela i pripremi namirnica na nove, zanimljive načine.
Analiza najstarijih ostataka hrane koji su ikada pronađeni pokazuje da je spremanje večere ljudska navika stara najmanje 70.000 godina. Zamislite drevne ljude kako dele obrok između sebe. Ukoliko zamišljate da sede okupljeni oko vatre i kidaju sirove sastojke ili pak peku meso – oprošteno vam je, ali to je stereotip.
Nova studija arheologa sa Univerziteta u Liverpulu pokazala je da su i neandertalci i homosapiensi imali složenu ishranu koja je uključivala nekoliko koraka pripreme hrane, te da su se trudili da začinjavaju hranu upotrebom biljaka gorkog i oštrog ukusa. Ovaj stepen kulinarske složenosti nikada ranije nije dokumentovan za paleolitske lovce-sakupljače.
Pre ove studije, najraniji poznati ostaci biljne hrane u jugozapadnoj Aziji bili su sa mesta lovaca-sakupljača u Jordanu koji datira pre 14.400 godina, objavljeno je 2018.
Arheolozi sa Univerziteta u Liverpulu ispitali su ostatke hrane sa dva kasnopaleolitska nalazišta, koja pokrivaju raspon od skoro 60.000 godina, kako bi stekli uvid u ishranu ranih lovaca-sakupljača. Njihovi dokazi su zasnovani na fragmentima pripremljene biljne hrane pronađene u dve pećine.
Praistorijski kuvari
Istraživači su pronašli ugljenisane fragmente hrane u pećini Franchthi (Egejsko more, Grčka) koji datiraju pre oko 13.000-11.500 godina. Pronađen je jedan fragment fino mlevene hrane koja bi mogla da bude hleb, testo ili vrsta kaše, pored hrane bogate semenkama mahunarki i grubo mlevene hrane.
U pećini Šanidar (Zagros, Irački Kurdistan), povezanoj sa ranim modernim ljudima pre oko 40.000 godina i neandertalcima pre oko 70.000 godina, takođe su pronađeni drevni fragmenti hrane. Ovo je uključivalo divlji senf i divlje pistaće umešane u hranu. Otkriveno je i seme divlje trave pomešano sa mahunarkama. Prethodne studije u Šanidaru otkrile su tragove semena trave u kamencu na zubima neandertalaca.
Na oba lokaliteta istraživači su često nalazili mleveno ili izlupano seme mahunarki. Ljudi koji su živeli u ovim pećinama dodavali su seme u mešavinu koja se zagreva sa vodom prilikom mlevenja, tucanja ili gnječenja natopljenog semena. Većinu mešavina divljih mahunarki karakteriše mešavina gorkog ukusa.
Pročitaj i: Pećinski čovek je jeo žitarice i imao psa
U modernom kuvanju, ove mahunarke se često natapaju, zagrevaju i uklanjaju ljuske da bi se smanjila njihova gorčina i toksini. Pronađeni drevni ostaci sugerišu da su ljudi to radili desetinama hiljada godina. Ali činjenica da semenke nisu potpuno uklonjene nagoveštava da su ovi ljudi želeli da zadrže malo gorkog ukusa.
Šta su pokazale prethodne studije
Divlji senf, kojeg karakteriše oštar ukus, dokumentovan je u akeramskom periodu (početak seoskog života u jugozapadnoj Aziji, 8500 godina pre nove ere) i kasnijim neolitskim nalazištima u regionu. Biljke poput divljeg badema, terebinta i divljeg voća su rasprostranjene u biljnim ostacima iz jugozapadne Azije i Evrope tokom kasnijeg paleolitskog perioda (40.000 – pre 10.000 godina).
Jela na bazi trave, krtola, mesa, ribe davala bi poseban ukus gotovom jelu. Dakle, ove biljke su konzumirane desetinama hiljada godina na područjima udaljenim hiljadama kilometara. Ova jela mogla bi da predstavljaju poreklo ljudskih kulinarskih praksi.
Na osnovu dokaza iz biljaka pronađenih tokom ovog vremenskog perioda, nema sumnje da su ishrana neandertalaca i ranih modernih ljudi uključivala razne biljke. Prethodne studije otkrile su ostatke hrane zarobljene u kamencu na zubima neandertalaca iz Evrope i jugozapadne Azije, što pokazuje da su kuvali i jeli travu i krtole kao što su divlji ječam i lekovito bilje. Ostaci karbonizovanih biljnih ostataka pokazuju da su sakupljali mahunarke i pinjole.
Biljni ostaci pronađeni na alatima za mlevenje ili lupanje iz evropskog perioda kasnijeg paleolita sugerišu da su ljudi ranog modernog doba gnječili i pržili seme divlje trave. Ostaci sa gornjeg paleolita u pontskoj stepi, u istočnoj Evropi, pokazuju da su drevni ljudi lupali krtole pre nego što su ih jeli. Arheološki dokazi iz Južne Afrike još pre 100.000 godina ukazuju na to da je homosapiens koristio zgnječeno seme divlje trave .
Dok su i neandertalci i rani moderni ljudi jeli biljke, ovo se nije pokazalo tako dosledno u dokazima iz skeleta stabilnih izotopa, koji nam govore o glavnim izvorima proteina u ishrani tokom života jedne osobe. Nedavne studije pokazuju da su neandertalske populacije u Evropi bili mesožderi. Takođe, studije pokazuju da je homosapiens imao raznovrsniju ishranu od neandertalaca, sa većim udelom biljaka, piše Conversation.
Foto: British Library on Unsplash
