Ogroman ledeni breg, veličine 4200 kvadratnih kilometara (kao manja država) kreće se prema britanskom ostrvu Južna Džordžija. Ukoliko breg udari u ostrvo, životinjski svet ovog ostrva mogao bi potpuno da bude uništen.
Na ovom ostrvu pingvini i foke podižu mladunce i donose im hranu. Ukoliko ledeni breg udari u ostrvo Južna Džordžija, životinje će morati da idu zaobilaznim putem po hranu, te bi mladunci u međuvremenu verovatno umrli od gladi, dok čekaju hranu.
Ledeni breg naziva A-68A dugačak je 150 i širok 48 kilometara – približne je veličine kao Južna Džordžija. U julu 2017. breg se odlomio od morskog grebena Larsen C i od tada putuje kroz područje poznato kao “aleja ledenih bregova”. Trenutno se nalazi na oko 500 kilometara od Južne Džordžije.
Glaciološkinja Sju Kuk kaže da je ovo “apsolutno najveći ledeni breg u Južnom okeanu”. Breg se kreće poznatom putanjom, poput drugih, ali njegovu krajnju sudbinu teško je predvideti, dodala je.
Kada se ocepio od Larsena C, ledeni breg A-68 bio je veći od Luksemburga. U međuvremenu je izgubio jedan deo, te je veći deo nazvan A-68a, a manji A-68b.
Potom je A-68a izgubio još jedan deo u aprilu ove godine i sada je veličine skoro kao Južna Džordžija.
Pre nego što se “zaledio”, Antarktik je bio prekriven šumama
“Teško je predvideti gde će tačno završiti. Trenutno je udaljen 500 kilometara od Južne Džordžije, ali s obzirom na to da je dugačak 150 km jasno mi je zašto su ljudi zabrinuti. Budući da je veći deo pod vodom, vrlo lako se može nasukati“, rekla je Kukova.
Prema dr Endrjuu Flemingu, ogromni ledeni breg mogao bi da se “vrti” oko Južne Džordžije i da nastavi putanju u toplije vode, gde bi se mnogo brže raspao.
Ledene police već plutaju okeanom, stoga kada se raspadnu ne vode direktno do porasta nivoa okeana.
Foto: Brian McMahon; Paul Carroll / Unsplash
