Ako se danas osećate bezvoljno, bez energije ili mislite da opet upadate u zamku prokrastinacije svojih obaveza, ovo je tekst za vas.
Svakodnevno, svakog minuta vašeg života, vaše telo sistemski obavlja i ispunjava prilično neverovatne radne zadatke. I to da niste toga svesni, potpuno automatski. Evolucija se postarala da radnje poput disanja, protoka krvi, rasta kose, naše telo obavlja „u pozadini”, pod kontrolom mozga.
Nalazimo se u vremenu u kojem treba da se zahvalimo za svaki litar kiseonika koji udišemo i izdišemo, za otkucaje srca, stvaranje crvenih krvnih zrnaca, slanje signala neurona i mnogo više.
Sve je to postavljeno tako da biste bili sigurni da možete da uradite druge intelektualne radnje, za koje zaista morate da „upregnete” sopstveni mozak. Dok čitate ovaj tekst, iz minuta u minut, vaše telo zaista radi ozbiljan posao. Predstavljamo samo neke od neverovatnih brojki:
60.000
Mozak svake zdrave ljudske jedinke sadrži oko 200 milijardi neurona. Svaki od tih neurona pojedinačno šalje i do 1000 nervnih impulsa svake sekunde ili – 60.000 u minuti. Kada to pomnožite sa gorepomenutim brojem posade neurona u našem mozgu, dobićemo i do 12.000.000.000.000.000 (12 kvadriliona!) signala koji se, u našem mozgu, šalju svakog minuta. Neuroni zaista rade neprestano i brzo!
20
Pređimo na oči. Prosečna osoba trepne 15–20 puta u toku svakog našeg budnog minuta. Za mozak, svaki treptaj je kratki tajm-aut. Kada spojimo sve trenutke u kojima trepćemo, dolazimo do saznanja da oko 10% našeg budnog vremena provedemo „zatvorenih” očiju.
7
Prosečnu „brzinu” disanja odrasle osobe merimo brojem od 12 do 20 udisaja u minuti. Ta količina daha pumpa oko 6–7 litara vazduha (i 11 mililitara kiseonika) u pluća svakih 60 sekundi, što dnevno može dostići količinu i do 11.000 litara vazduha koje unesemo u svoje telo.
26
Puls čoveka može da varira u zavisnosti od brojnih faktora, poput nivoa fizičke kondicije, emocija ili stresa, težine i visine, pa čak i položaja tela. Međutim, normalnim pulsom u mirovanju za odrasle osobe smatra se brojka između 60 i 100 otkucaja u minuti. Kod ljudi koji se redovno ili profesionalno bave sportom, puls je nešto stabilniji i niži, oko 40–50 otkucaja u minuti. Međutim, zvanični Ginisov rekorder iz 2014. godine za najniži puls kod čoveka je 81-godišnji Danijel Grin, nekadašnji sportista, sa svega 26 otkucaja u minutu.
120 MILIONA
Crvena krvna zrnca, eritrociti, ćelijska su komponenta krvi sa zadatkom da prenose kiseonik iz pluća u tkiva. Na sedam litara krvi proizvedenih u minuti ide izuzetnih 120 miliona stvorenih crvenih krvnih zrnaca. Kod zdravih odraslih osoba procenjuje se da se svakog sata stvori 100 milijardi eritrocita i 400 miliona leukocita – belih krvnih zrnaca. Usput, sva crvena krvna zrnca imaju svoj rok trajanja od oko 120 dana.
7
Sa svakim otkucajem, ljudsko srce ispumpa oko 70 mililitara krvi koja našim telom struji dalje kroz vaskularni sistem. Ukoliko puls u mirovanju iznosi od 60 do 80 otkucaja u minuti, naše srce će pumpati između 5–7 litara krvi svakih 60 sekundi, 7600 litara dnevno! Do kraja vašeg života, vaše srce će ispumpati blizu 160 miliona litara krvi.
30.000 – 50.000
Broj ćelija kože kojima se završio životni vek i perutanjem se skidaju sa naše kože. Koža, najveći ljudski organ, koji nas štiti od patogena i oštećenja, svakog minuta gubi ogroman broj svojih ćelija. To bi značilo da prosečan čovek, tokom svog života, može izgubiti oko 50 kilograma odumrlih ćelija kože.
600 MILIONA
Ovaj broj označava procenjenu količinu vizuelnih informacija, merenih u bitovima, koje naša mrežnjača šalje mozgu radi daljeg „tumačenja”. Naučnici su izračunali da mrežnjača oka može prenositi podatke sa približno deset miliona bitova u sekundi. Poređenja radi, eternet može prenositi informacije između lokalnih računara brzinama od 10 do 100 miliona bita u sekundi.
20
Procenat od ukupne krvi koju očiste naši bubrezi. Ovo naše unutrašnje čišćenje obrađuje i čisti celokupnu količinu krvi u našem organizmu za oko pet minuta, što znači da se za minut prečisti 1,2 litra krvi. Ove brojke su još fascinantnije uz podatak da jedan prosečan bubreg teži svega 250 grama.
0,0003056
Toliko centimetara će vaša kosa porasti u toku minuta. Iako bilo koja pojedinačna vlas kose raste u proseku svega 1,2 centimentra mesečno – što dodatno može zavisiti od rase, ishrane, naše starosti i izloženosti suncu – na glavi imamo i do 100.000 vlasi.
Tekst: Nataša Kilibarda
Foto: Karolina Grabowska from Pexels
