Naučnici imaju novu teoriju o tome kako je nastala naša planeta.
Pored odgovora na vekovnu misteriju kako je naša planeta stigla ovde gde je danas, nova teorija bi mogla da objasni i neobičan hemijski sastav Zemlje. I to bi moglo pomoći da se ispriča priča i o drugim planetama koje su poput Zemlje.
„Teorija koja preovlađuje u astrofizici i kosmohemiji jeste da je Zemlja nastala od vrste asteroida koji se nazivaju hondriti. To su relativno mali, jednostavni blokovi stena i metala koji su se rano formirali u Sunčevom sistemu“, objašnjava za Independent Paolo Sosi, profesor eksperimentalne planetologije na ETH Cirihu.
„Problem sa ovom teorijom je u tome što nijedna mešavina hondrita ne može da objasni tačan sastav Zemlje, koja je mnogo siromašnija svetlim, isparljivim elementima, poput vodonika i helijuma, nego što je to bilo očekivano.“
Istraživači su tokom prethodnih godina izneli brojne ideje da to objasne, sugerišući da su sudari sirovih materijala koji su formirali Zemlju generisali ogromnu količinu toplote što je dovelo do isparenja lakših elemenata.
Međutim, izgleda da izotopski sastav Zemlje sugeriše drugačije: „Svi izotopi hemijskog elementa imaju isti broj protona, ali različit broj neutrona. Izotopi sa manje neutrona su lakši i stoga bi trebalo lakše da pobegnu“, rekao je profesor Sosi.
„Da je teorija isparavanja zagrevanjem tačna, danas bismo na Zemlji pronašli manje ovih svetlosnih izotopa nego u originalnim hondritima. Ali to je upravo ono što merenja izotopa ne pokazuju.“
Istraživači su počeli da traže jasniji odgovor. Smatra se da su se planete u Sunčevom sistemu formirale vremenom, zajedno sa manjim zrncima koja su prerasla u planetezimale (mala tela nakupljenog gasa i prašine), akumulacijom materijala putem njihove gravitacione sile.
Za razliku od hondrita, planetezimale su dovoljno zagrejane da stvore razdvajanje između svog metalnog jezgra i stenovitog omotača. Štaviše, planetezimale formirane u različitim oblastima oko Sunca, ili u različito vreme, mogu imati zapanjujuće različite hemijske sastave.
Tim istraživača sproveo je simulacije sudara hiljade planetezimala da bi videi mogu li da proizvedu tela slična Merkuru, Veneri, Zemlji i Marsu. Simulacije pokazuju ne samo da je mešavina različitih planetezimala mogla da formira Zemlju, već da je planeta sa sastavom kakav ima Zemlja – statistički najverovatniji ishod.
„Iako smo sumnjali u to, ipak smatramo da smo postigli izvanredan rezultat“, kaže profesor Sosi.
„Sada ne samo da imamo mehanizam koji bolje objašnjava formiranje Zemlje, već imamo i referencu da objasnimo formiranje drugih stenovitih planeta“, dodaje on.
„Mehanizam bi se mogao koristiti, na primer, da se predvidi kako se sastav Merkura razlikuje od sastava drugih stenovitih planeta. Ili kako mogu biti sastavljene stenovite egzoplanete drugih zvezda.”
Pročitaj i: Ako ste oduvek želeli da istražujete svemir – NASA vam sada nudi priliku
