Novo naučno istraživanje je reklo svoje — kovrdžava kosa je sasvim izvesno evoluirala kako bi naše afričke pretke sačuvala od vrućine i direktnog izlaganja štetnom sunčevom zračenju i toploti. Naučnici veruju i da je, samim tim, kovrdžava kosa omogućila rast mozga naših predaka.
Naučnici su došli do saznanja da je gusta kosa sa sitnim kovrdžaama predstavljala najbolju zaštitu kože glave od sunčevog zračenja naših predaka.
Dodatno, naučnici veruju da je upravo takva teksture kose omogućila adekvatnu termoregualciju, te pomogla ljudskom telu da spreči gubitak vode — minimizirajući potrebu za znojenjem kako bi se telo ohladilo.
Tim istraživača je istakao da bi njegovi nalazi, objavljeni u časopisu Proceedings of the National Academi of Sciences (PNAS), mogli da ukažu i na to kako je ova evoluciona adaptacija kose i kože glave, omogućila ljudskom mozgu da postane veći.
Nina Jablonski, profesorka antropologije na Univerzitetu Evan Pju u okviru Pen Stejt Univerziteta u SAD, navodi kako su „ljudi evoluirali u ekvatorijalnoj Africi, gde su naši preci bili izloženi direktnom suncu veći deo dana, svake godine.“
Nije teško zaključiti da su na taj način, njihova vlasišta i glave, dobijali gotovo konstantnan nivo intenzivnog sunčevog zračenja i toplote.
Naučnici su stoga, u svom radu, težili da razumeju na koji način su upravo takvi životni i vremenski uslovi uticali na evoluciju ljudske kose.
„Otkrili smo da čvrsto uvijena kosa omogućava ljudima da se ne pregrajavu, bolje se termoregulišu i zapravo „štede“ vodu iz našeg organizma“, navode istraživači.
Za potrebe istraživanja, naučnici su koristili lutku-model čoveka koji koristi električnu energiju za simulaciju telesne toplote — ne bi li testirali efekte sunčevog zračenja na perike sa različitim teksturama ljudske kose.
Eksperimenti, koje su predvodili naučnici sa Univerziteta Lafborou, uključivali su lampe u blizini glave lutke kako bi se oponašalo sunčevo zračenje, a ujedno i izvršilo merenje gubitka toplote u telu lutke.
Istraživači su otkrili da dok svi tipovi i teksture kose smanjuju sunčevo zračenje na vlasištu, gusta kovrdžava kosa pruža najbolju zaštitu od sunčeve toplote.
U objavljenom radu, naučnici ističu i tezu po kojoj je upravo dobra izolovana površina glave — izvesno gustom kovrdžavom kosom — dovela do povećanja mozga ranog do modernog čoveka.
Naime, naučni koncenzus do danas poznatih istorijskih podataka je da su rani ljudi evoluirali da hodaju uspravno — pre oko tri miliona godina.
Vremenom su, sa gubitkom većine dlaka na svom telu, ljudi razvili znojne žlezde ne bi li se rashladili i na taj način vršili termoregulaciju. Međutim, iako veoma značajno, znojenje dolazi sa gubitkom vode i elektrolita iz našeg tela.
Tina Lasisi, koja je takođe učestvovala u pomenutoj studiji rekla je da je uspravljanje i hod na dve noge naših predaka je bila osnova, „dok je rast mozga, verujemo, bila direktna posledica rasta kose na glavi”.
Pre oko dva miliona godina imamo Homo erectusa koji je zapravo bio iste fizičke građe kao i moderan čovek, međutim, sa dosta manjom veličinom mozga. Zatim, pre milion godina, dolazimo do veličine mozga koje ima savremen čovek.
„Nešto je oslobodilo to fizičko ograničenje i omogućilo našem mozgu da raste”, zaključuje Lasisi.
Naučnici hipoteziraju da je upravo kosa, posebno kovrdžava, predstavljala pasivni mehanizam za smanjenje količine toplote dobijene sunčevim zračenjem koju naše znojne žlezde nisu mogle. Samim tim — mozak je dobio uslov da evolutivno izvrši svoje uvećanje.
Autorka: Nataša Kilibarda
Image by cookie_studio on Freepik
