Međunarodni tim istraživača završio je više od godinu dana dugu misiju prikupljanja podataka o regionu Arktika u kojem klimatske promene izazivaju najdrastičnije promene, s dokazima o umiranju Arktičkog okeana i upozorenjem da bi u ne tako dalekoj budućnosti ledeni pojas mogao ostati bez leda u letnjim mesecima.
Posle godinu dana lutanja vrhom sveta nemački istraživački brod se u ponedeljak, 12. oktobra, vratio kući, završivši najveću naučnu ekspediciju na Arktiku u istoriji, koja je imala za cilj bolje razumevanje regiona koji se brzo menja usled zagrevanja planete, piše New York Times, a prenosi Radio Slobodna Evropa.
Brod Polarstern pristao je u matičnu luku Bremerhaven skoro 13 meseci pošto je isplovio iz Norveške. U oktobru je namerno bio zamrznut u ledu severno od Sibira, oko 550 kilometara od Severnog pola, a potom lutao hiljadama kilometara severno i zapadno.
Ekspedicija je, s rotirajućim kontingentom od oko 100 naučnika, tehničara i članova posade, nailazila na radoznale polarne medvede, žestoke oluje koji su oštetili opremu, tanak led, ali i na pandemiju izazvanu koronavirusom koja je poremetila logistiku, ukazuje list.
Lideri projekta MOSAIC od 140 miliona evra koji je organizovao Institut Alfred Vegener u Nemačkoj ipak su misiju označili kao uspeh. Oni kažu da će mnoštvo podataka sakupljenih o okeanu, ledu, oblacima, olujama i ekosistemima arktičkog sveta biti neprocenjivo za pomoć naučnicima da razumeju taj region koji se zagreva brže od ostatka planete.
Led na moru u tom regionu se postojano stanjuje poslednjih decenija i ledeni pokrivač ove godini je bio najmanji od početka satelitskih merenja 1979, ističe NewYork Times, dodajući da je zagrevanje takođe izazvalo naglo smanjenje i starog, debelog leda.
Cilj misije je bio da čitav godišnji ciklus istraživači budu u arktičkom ledu, kako bi posmatrali kako se zimi zamrzava, a zatim topi s približavanjem letnjih meseci, ukazuje Euronews.
Klimatske promene se nigde ne osećaju tako snažno kao na polovima, pa je sakupljanje informacija u tim oblastima od ključnog značaja, ističe Euronews i navodi da je misija prikupila podatke o atmosferi, nivou morskog leda, okeanu i zdravlju ekosistema Arktika kao pokazatelja zdravlja cele planete.
Tim istraživača je sa sobom doneo više od 1000 uzoraka leda. Podaci iz tih uzoraka koristiće se za stvaranje klimatskih modela koji bi mogli pomoći u predviđanju fenomena poput toplotnih talasa i jakih kiša, a takođe bi moglo pomoći da se utvrdi kako će izgledati klima tokom sledećih pet, 10, 50 ili 100 godina.
Takođe su prikupljeni podaci o organizmima koji žive u ekstremnim uslovima tokom dugih zimskih meseci potpunog mraka. U polarnoj noći uzeti su uzorci vode ispod leda kako bi se proučavali biljni plankton i bakterije i bolje razumeli kako morski ekosistem funkcioniše u ekstremnim uslovima.
“Epicentar klimatskih promena”
Istraživači koji su učestvovali u najvećom svetskoj misiji na Severnom polu vratili su se u Nemačku sa dokazima o umiranju Arktičkog okeana i upozorenjem da bi za samo par decenija moglo da se desi da leti nema leda u tom okeanu, ističe agencija Frans pres i ukazuje da je plovidba od 389 dana omogućila naučnicima da sakupe važne podatke o posledicama globalnog zagrevanja.
Raspala se poslednja netaknuta ledena ploča na Severnom polu
Uoči povratka, vođa misije Markus Reks rekao je za AFP da se tim od nekoliko stotina naučnika iz 20 zemalja sam uverio u dramatične efekte globalnog zagrevanja na ledu u regionu koji se smatra “epicentrom klimatskih promena”.
“Videli smo kako Arktički okean umire“, rekao je Reks i, ilustrujući koliko se led topi, rekao da je misija mogla da plovi kroz velike delove otvorenog mora “koji su se ponekad protezali čak do horizonta”.
“Na samom Severnom polu našli smo veoma erodirani, rastopljeni, tanak i krhki led“, rekao je on i dodao da će, ako se nastavi trend zagrevanja Severnog pola, za nekoliko decenija Arktik leti biti bez leda.
Otkako je brod isplovio iz Tromsa u Norveškoj, 20. septembra 2019. godine, posada je doživela duge mesece potpunog mraka, temperature do -39,5 Celzijusa i videla više od 60 polarnih medveda koje su morali da upozoravaju pucnjima da se ne bi isuviše približili.
Ipak, ukazuje AFP, najveća pretnja misiji bila je pandemija izazvana koronavirusom, zbog koje je posada dva meseca bila na Severnom polu. Multinacionalni tim naučnika trebalo je zameni neke koji su nekoliko meseci proveli na ledu, ali je plan morao da se menja kada su letovi otkazani širom sveta dok su vlade pokušavale da zaustave širenje virusa.
Foto: Roxanne Desgagnés; Annie Spratt / Unsplash
