Delo holandsko-američkog slikara Vilema de Kuninga “Razmena” (Interchange) završeno je davne 1955. godine, a tačno šest decenija kasnije, 2015, prodato je za neverovatnih 300 miliona dolara.
Kupio ju je Kenet Grifin, menadžer hedž fonda, zajedno sa apstrakcijom Džeksona Poloka “Broj 17A”. Grifin je za oba dela dao ukupno 500 miliona dolara i to se smatra najvećom privatnom prodajom umetničkih dela ikada. Zašto je neko izdvojio toliki novac za dve slike?
Jedan od razloga bi mogao da bude taj što su umetnička dela dobra finansijska investicija. Na kraju krajeva, postoji samo jedna “Razmena” i jedan “Broj 17A”. Nijedan umetnik više nije među živima stoga ni nećemo moći da vidimo više njihovih dela. Nikada više.
Umetnost postoji na jednom mestu, u jednom trenutku. To je roba čije su zalihe ograničene i ujedno je savršena investicija.
Lokacija najskuplje slike u istoriji i dalje nepoznata
Najskuplja slika ikada, s druge strane, ima malo drugačiju priču. “Salvator Mundi”, slika koja se pripisuje Leonardu da Vinčiju, prodata je 2017. godine saudijskom biznismenu Badru ibn Abdulahu Al Saudu za pola milijarde dolara. Trenutno nije poznato gde se ova slika nalazi, mada se spekulisalo da je na privatnoj jahti prestolonaslednika Saudijske Arabije Mohameda bin Salmana.
Inače, postoji dvadesetak slika koje se pripisuju Da Vinčiju, koji ne samo da je bio jedan od najpoznatijih umetnika svih vremena, već i jedna od najpoznatijih istorijskih ličnosti ikada. Stoga i ne čudi što njegove slike toliko vrede.
Badr bin Abdulah Al Saud kupio je delo “Salvator Mundi” od ruskog milijardera i investitora Dmitija Ribolovljeva. Između ostalog, kupio je i “Wasserschlangen II” (Vodene zmije) Gustava Klimta za 180 miliona dolara, a sličan iznos dao je za “Broj 6 (Ljubičasta, zelena i crvena)” Marka Rotka.
Umetnost donosi prestiž
I pored činjenice da su umetnička dela odlična finansijska inevesticija, postoji i prestiž koji dolazi s umetnošću. Kraljevska porodica Katara je, na primer, kupila “Igrače karata” Pola Sezana za 250 miliona dolara 2011. godine.
Pol Sezan bio je jedan od najpoznatijih i najuticajnijih slikara u novijoj istoriji zapadne umetnosti, a “Igrače karata” naslikao je u pet verzija. Dakle, posedovanje jedne od tih pet slika je veoma prestižno i neverovatno isplativo. Baš kao što je umetnost često bila i statusni simbol.
Pročitaj i: 7 inspirativnih filmova o velikim umetnicima
Među slikama koje je kupila katarska kraljevska porodica su slike “Kada ćeš se udati?” (Nafea Faa Ipoipo) Pola Gogena po ceni od 210 miliona dolara i poslednja slika Pikasove serije “Žene iz Alžira” (Les Femmes d’Alger), koja sadrži ukupno 15 slika. Za ovo delo porodica Al Tanis izdvojila je 170 miliona dolara.
Za velika umetnička dela, galerije i muzeji takođe su izdvojili ogromne sume novca. Holandska vlada i Rijksmuseum (Nacionalni muzej Holandije) pristala je prošle godine da plati 200 miliona dolara za Rembrantovo delo “Standardbearer”. Bio je to povratak nacionalnog blaga.
Naravno, tu su i kolekcionari umetničkih dela. Na primer, slika Davida Tenirsa Mlađeg iz 1651. godine samo je jedan deo ogromne kolekcije koja je u vlasništvu nadvojvode Leopolda Vilhelma od Austrije. Ovakve kolekcije nisu bile retkost.
Poznato je da je italijanski kardinal Šipione Borgeze bio veliki kolekcionar umetnosti. Dobar deo svog bogatstva potrošio je na drevnu rimsku umetnost, a veći deo te kolekcije čuva se u Galeriji Borgeze u Rimu, u vili koju je izgradio sam kardinal. Borgeze je prvenstveno finansijski pomagao mladim umetnicima, među kojima su bili Karavađo i Bernini.
Ono što je novo, međutim, jeste činjenica da je samo u 2022. umetničko tržište imalo vrednost od čak 65 milijardi dolara, piše Cultural Tutor. Umetnost je, s druge strane, korisna za izbegavanje poreza i pranje novca. Jer, za razliku od drugih investicija, čija se vrednost može kvantifikovati, vrednost umetničkih dela je subjektivna.
Zato se mnogo skupocenih umetničkih dela čuva u neoporezivanim slobodnim lukama, poput one u Ženevi – koja sadrži umetnička dela vredna oko 100 milijardi dolara.
Umetnost vredi onoliko koliko ste spremni da platite
Vraćajući se na pitanje iz naslova, cena Kuningove “Razmene” manje se vezuje za umetničke zasluge, a više za postojanje ogromnog privatnog bogatstva u 21. veku. Umetnost vredi onoliko koliko je neko spreman da plati za nju – i smatra se odličnom investicijom.
Slika se trenutno nalazi na pozajmici u muzeju Norton na Floridi, zajedno sa velikom privatnom kolekcijom biznismena Keneta Grifina. Mnoge slike koje su u privatnom vlasništvu pozajmljene su galerijama, što je svakako mnogo bolje od skladištenja u slobodnim lukama.
Ali, ko može da zna koliko će to potrajati? Možda nije ni važno jer sve ovo ima više veze sa međunarodnim finansijama nego sa samom umetnošću. I možda su danas umetnicima i umetnosti zaista potrebni pokrovitelji poput Šipionea Borgezea iz 17. veka.
Foto: willem-de-kooning.org
