Mila David ne krije da su je na prvim poslovima motivisali plata i status, potom portfolio, ali sada je vodi strast prema projektima na kojima radi i koji moraju da imaju pozitivan uticaj na živote.
Malo je ljudi koji me već pri prvom susretu toliko oduševe i gotovo me bez reči potpuno ubede da su predodređeni za velike stvari. Jedna od retkih kojima je to pošlo za rukom bila je Mila David.
Upoznale smo se slučajno – moja prijateljica i njen prijatelj imaju zajedničku koleginicu, koja nas je povezala. Iz jednog opuštenog razgovora razvili smo hiljadu ideja i planova, a sama Mila, kada govori, deluje kao perpetuum mobile kreativnosti.
Njena životna priča veoma je uzbudljiva – živela je na dva različita kraja sveta, da bi potom odlučila da život nastavi u Srbiji, odakle su joj roditelji poreklom. Iako srpski govori odlično, perfekcionista kakav jeste, ipak radije bira engleski, jer joj on omogućava potpunu slobodu izražavanja. A sloboda joj je, kako priznaje, važna u svakom aspektu života.
Rođena si u Crnoj Gori, odrasla u Australiji, živela i radila u SAD, sada si u Srbiji. Možeš li da izdvojiš šta je to specifično za svaku od ovih zemalja, šta ti u svakoj od njih odgovara, a šta ne?
– Najveći deo života provela sam u Australiji i rekla bih da sam po svojim osnovnim ličnim osobinama Australijanka. Ova zemlja je izrazito raznolika. Ukradena zemlja, koja je pružila dom onim srećnima koji su tražili utočište. Za generaciju naših roditelja to je bilo novo mesto, novi jezik, novi ljudi. Zastrašujuće! A za nas je dom, engleski je moj prvi jezik, a komšije su mi uvek izgledale drugačije – i to je kul. Zauzvrat, ljudi su veoma otvorenog uma. I ja sam takva. Učimo kako da koegzistiramo kao društvo izmešanih rasa među opasnim životinjama. Delimo prostor. Poštujemo zemlju jer nije naša da je zagađujemo. Naša radna etika je veoma jaka i ljudi su takmičarski nastrojeni. Plate su motivišuće visoke, ali su i troškovi života veoma visoki. To je kreditno i potrošačko društvo, zaista predivno luda kuća sa najopuštenijim ljudima.
Kada je reč o Americi, živela sam u Los Anđelesu i posetila nekoliko drugih saveznih država. LA je Diznilend za kreativce. Tamo sam se naučila individualnosti, a ekstremno je kompetitivno. Svi su jedinstveni. Svi su veoma uzbuđeni kada je reč o njihovom životnom putu. Većina njih zaista je rizikovala sve kako bi pratila svoje snove. I sa tim sam mogla da se poistovetim, jer smo svi bili u istom „sosu”. Tamo sam otišla vođena sopstvenim ciljevima i uvidela koliko je svet zapravo mali.
Medijsko ludilo, mesto rođenja velikih zvezda, reklamni raj. A ispod bilborda šatori puni beskućnika. Podela je takva da gotovo nema mesta za srednju klasu.
A Beograd i Srbija… Moj cilj je bio da uštedim dovoljno novca, preselim se u Beograd i radim na svojim projektima. Prethodne kompanije su naplaćivale vrhunske honorare za moje ideje. Zašto onda ne bih mogla da budem frilenser i da to vreme posvetim sopstvenim projektima?
U Beogradu smo formirali malu dijasporsku ekipu istomišljenika, koji su svi veoma posvećeni i strastveni prema istim stvarima.
Nakon šest meseci blaženstva i idealne produktivnosti desila se pandemija. Dugi letnji dani, otvoreni barovi, niski troškovi života, motivacija. A onda je sve postalo mnogo teže. Prijatelji i poslovni partneri otišli su svojim domovima.
Ne mogu ni da izbrojim u koliko zidova sam udarila otkako sam ovde. Otpornost mladih kreativaca koji idu ka svojim ciljevima je neverovatna u ovom gradu. Ipak, iako brzinom puža, pomeramo se napred – jedna vrata se zatvore, ali mi otvaramo druga i prilagođavamo se novim pristupima.
Beograd nije konkurentan, on je postavljen, po dizajnu.
Inspiriše me, vidim promene koje se ubrzano dešavaju. Toliko toga može da se podeli, toliko je prostora za rast. Internet nas globalno povezuje i otvara nam nove mogućnosti u industriji.
I Crna Gora – mesto gde sam naučila kako da se opustim. I tamo idem da bih se opuštala.
Šta te vodi kroz karijeru i život uopšte? Ka čemu stremiš?
– Na prvih nekoliko poslova to su bili plata, status, izgled društvenih mreža. Kada sam postala fotograf, to je bio potpis, portfolio. Sada su strast i saradnja. Želim da radim na više projekata koji imaju istinsku svrhu.
Kako bi sebe opisala jednom rečenicom?
– Do srži: aktivistkinja za mentalno zdravlje, umetnica posvećena pozitivnim promenama kroz korišćenje kreativnih avenija. Dijasporski vanzemaljac.
Koliko ti je sloboda važna – i privatno i poslovno?
– Sloboda može značiti drugačije stvari različitim ljudima. Za mene, sloboda je mogućnost da zaradiš za život, živiš ugodno i ne mrziš svoj posao. Da te ljudi kojima si okružen prihvataju i shvataju. Mentalna sloboda. Prostor da dišeš.
U Australiji, poslovne prilike vam se pružaju na srebrnom tanjiru, ali sam se osećala kao da sam se odrekla privatnog života, a da sam kao kreativac otpisala svoje ideje. Kao osoba vođena svrhom odričeš se svojih ličnih ciljeva. Ekstremno sam zahvalna i privilegovana jer imam kreativnu slobodu. Privatno, oni najbliži meni su svesni moje potrebe za ličnim prostorom. Svi funkcionišemo na istim talasnim dužinama. Kada putuješ i živiš sama tokom nekog perioda, onda naučiš da voliš vreme koje imaš za sebe. Kreativnost ne može da se požuruje, idejama je potrebno vreme, i individualno i kolektivno.
Da li, kao i većina kreativaca, biraš apsolutnu slobodu u stvaranju i ideš time da nema pravila i ograničenja, ili se ipak držiš nekih okvira kako bi bila produktivnija?
– U idealnom svetu (smeh). A realnost je da ste kao frilenser angažovani na poslu. Klijent podržava proizvod finansijski i na kraju krajeva, vi oživljavate njegovu viziju. Kada izgradite portfolio i počnete da dobijate veće klijente, postanete samopouzdaniji i kada je reč o vašim idejama. Tada ste već izgradili svoj lični stil i postajete prepoznatljivi. I to je tačka kada ćete početi da se bavite svojim individualnim poslom. Veoma sam strastvena kada je reč o svim projektima na kojima trenutno radim, svi moji klijenti i saradnici dele istu viziju i gledaju istim očima. Kada se divite radu onih sa kojima najbliže sarađujete, onda nije teško raditi zajedno.
Vegan si i nedavno si pokrenula i profil vegetacija.rs na Instagramu, a svi koji su probali tvoju hranu oduševljeni su. Da li i hranu i kuvanje smatraš „produženom rukom” umetnosti i kreativnosti i planiraš li tome više i ozbiljnije da se posvetiš u budućnosti?
– Nažalost, ne mogu da tvrdim da sam vegan, jer još uvek povremeno jedem sir. Ali sam vegetarijanac otprilike 18 meseci. Mama me je odgajila u kuhinji. A kada sam iznenada izbacila toliko namirnica iz svoje ishrane, bilo je kao da sam iznova učila da kuvam. Razumevanje ukusa, a ako niste kreativni i niste dobro istražili, ovakav način ishrane može biti veoma dosadan i bljutav. Spremala sam obroke kod kuće, eksperimentisala, istraživala, čitala i slala recepte svojoj mami. Postavila sam ih onlajn i ta stranica je moj dnevnik ishrane. Želim da radim u vege prehrambenoj industriji u Srbiji. Imam velike ideje, ali prvo moj budžet za to mora da naraste. Lansiram vegetarijanski i veganski prehrambeni proizvod u narednih nekoliko nedelja. A globalni problem je nedostatak ponude i cena koja ide uz proizvode na biljnoj bazi. To je suludo.
Veruješ li da inspiracija ikada može da „presuši” i šta radiš kako bi izbegla da ti se to desi?
– Ne mislim da inspiracija može da presuši, verujem da naši umovi mogu da budu blokirani usled života, stresa, pritiska, problema i teško je dozvoliti svom umu da luta kada je preokupiran. Ali može da se desi da ne(do)staje strasti prema projektu. A to mi se do sada dešavalo samo na ličnim projektima.
Radite na sebi. U najgorim periodima ne plašite se da pitate druge za mišljenje, njihov fidbek može probuditi nove ideje. A kao poslednja opcija, bolje je potražiti nečiju pomoć nego odustati.
A motivacija?
– Motivacija je u životu i socijalnoj edukaciji. Sebe svakodnevno izučavam i radim na tome koji kvaliteti me najbolje oblikuju kao individuu.
Motivacija dolazi iz lekcija koje naučiš kroz postojanje. Jednom kada shvatiš ko si, šta su ti strasti, motivacija je prirodna. Ako ti je do nečeg stalo, prirodno je da želiš da podržiš tu ideju na odgovarajući način. Ne fokusiraš se na negativne strane tog putovanja. Jer cilj je veoma jasan.
Na kojim projektima trenutno radiš i šta je ono čemu se posebno raduješ?
– Trenutno radim na nekoliko različitih projekata. Svi su jednako uzbudljivi, ali kroz različite industrije. Volela bih da pomenem dva.
DIASPORA – lični projekat, zapravo je čovekocentrična dokumentarna serija. Razgovaramo o kulturnim vrednostima i tradicionalnim razlikama između domaćih Srba i srpske dijaspore. Ovaj projekat nema budžet, već je u pitanju projekat izgrađen na saradnjama, a prvu epizodu sam snimala i režirala ja, dok montažu radi jedan od mojih najbližih prijatelja i ekstremno talentovan dizajner Randja.rs. Ovaj projekat biće dostupan na Youtube kanalu @normalpeoplescareme.tv
PRE SVEGA JA – brend koji za cilj ima osnaživanje žena, na čijem kreativnom razvoju imam sreću da radim sa neverovatnim timom ljudipixlr. Direktori kompanije, Mirjana i Anja, veoma su uspešne preduzetnice i blagoslovena sam što su moji mentori kroz biznis u Beogradu. Ovaj brend slavi dostignuća žena, promoviše pozitivan stav prema svom telu, podršku prema drugim ženama i pružanje mogućnosti. To je baš ono što najviše volim i ulažem velike nade u taj projekat!
Budući projekti o kojima razgovaram su u industriji konoplje, vege hrane, noćnog života i režiranja. Sve moje strasti na jednom mestu.
Tekst: Anja Stanišić
Foto: Dalibor Danilović
