Sve je počelo sa izdavačkom kućom „Treći Trg”, u kojoj je Dragana Nikolić skoro od početka, od 2007. godine, i sa serijom plakata koje je radila za andergraund slem pesničke događaje u okviru organizacije „Poezin”, koji su joj otvorili vrata za saradnju i sa drugim ljudima.
„To su projekti koje su pokrenuli moji prijatelji i u kojima sam imala potpunu slobodu u izražavanju. I to mnogo znači, kad neko veruje u tebe i tvoj rad i pruži ti odrešene ruke”, priča Dragana Nikolić.
„Volim te male, ali značajne projekte, kulturu van mejnstrima (mada je sada cela kultura van mejnstrima), nekomercijalne stvari, ono nešto što okuplja ljude koji veruju u ideju.”
Zatim su pristizala i priznanja za rad, jer su korice za „Treći Trg” dobile nagradu „Bogdan Kršić” na Beogradskom sajmu knjiga, a „Poezin” plakati učestvovali na mnogim izložbama širom sveta i zastupljeni u knjigama o dizajnu.
„Nagrade nisu najvažnije, ali jesu podstrek da nastaviš u tom smeru, povećavaju vidljivost i brzo prelome dilemu da li se može raditi dizajn bez pravljenja kompromisa, i podilaženja. Sporo je, ali dostižno. I ima mesta za sve te različite forme”, kaže Dragana. „Znači mi to i što sam ostvarila saradnju i sa drugim ljudima koji pokreću neke nove stvari, što smo se negde prepoznali. Ponosna sam što sarađujem sa tri izdavačke kuće koje vode žene, mislim da je to vrlo hrabro: Areté, Štrik i Polica dubova iz Slovenije.”
Naša sagovornica ilustruje korice knjiga. I to na takav način da se prvo zaljubite u korice, a onda u sam sadržaj. Dragana Nikolić se bavi lepotom knjige, njenim vizuelnim identitetom i svaki put drugačije, jer je svaki autor drugačiji. „Volim onaj Džarmušev citat da zapravo i nema originalnih ideja. Lepota ideja leži u tome što su one poput talasa u okeanu i one se povezuju sa stvarima koje su im prethodile i da je veoma važno da prigrlite stvari koje vas interesuju i utiču na vas, i da ih inkorporirate u ono što radite. Autentičnost je neprocenjiva”, kaže Dragana.
Kako kreiraš i stvaraš korice?
Pretvaram reči u slike. Zamenjujem jednu komunikaciju drugom. Vizuelna mi je bliskija. Igram se. Radujem. To je neka vrsta alhemije. Čudo. Prilazim sa razumevanjem. Radoznalošću. Kao da je svaki put prvi. Dopuštam autoru da me povede. Čitam između redova. Osećam se kao neka vrsta prevodioca. Uživljavam se u tekst. Osećam reči kao meso. Zamišljam. Istražujem. Pomalo sam detektiv. Tražim ključ. Ostavljam znakove. Signale. Pomalo sam i vodič, pomalo i tumač. Ali umem i da zavaram trag. Ne otkrivam sve. Nije to jasan proces. Zato je i zabavno. Vodim se intuicijom. Pravila su tu da bi se kršila.
Šta tvoje ilustracije govore o tebi?
Na neki način, čini mi se da svako od stvaralaca pravi svoj autoportret. Kod slikara, fotografa, često primećujem da prenose svoje lično, da su često fotografije, iako ne prikazuju njih same, delići njihovih autoportreta, ličnih interesovanja, unutrašnjih oluja, poput neke velike slagalice.
Ako dovoljno uronite u njihovo delo, naučićete mnogo o njima samima. Kao što se kaže i da svaki pisac uvek piše jednu knjigu. Možda i nije na meni da analiziram. Nisam ni svesna šta tačno govore o meni, ali znam šta su mi značile u tom trenutku i kakva veza postoji. Čini mi se da ugrađujem, tajno ili javno, delić onoga što me trenutno interesuje, pozdrav nekom umetniku koji me inspiriše, možda se krijem iza njih, možda se tako ogoljujem.
Stvar je i u posmatraču. Jer to jeste vizuelna komunikacija. Da li želi da vidi, da „čita”. I smatram da je to važno – koliko sebe damo u tome što radimo, to smo bolji ili prepoznatljiviji u tome. I razumljiviji. Nije lako davati se, stalno, svakog dana, ali kao što sam i pročitala u jednom tvom tekstu, nije lako sijati uvek. Ali ako gledamo u Sunce, možda malo od toga i usvajamo, počinjemo da sijamo poput njega.
Kako si razvila posao i pozicionirala se kao prepoznatljiv ilustrator?
Počelo je spontano, jer volim da čitam. Poznajem dosta ljudi iz svoje generacije koji se bave pisanjem, i u početku sam iz entuzijazma mnogo radila besplatno, na raznim projektima u vezi sa kulturom i izdavaštvom. Dok sam u međuvremenu radila druge poslove, uvek sam nekako krala vreme da se posvetim tim stvarima koje volim. To mi je jako značajno.
Koji su ključni koraci bili u tvojoj karijeri?
Kada sam se otresla nekih starih, uvreženih ili ugrađenih obrazaca o tome kako treba da izgleda život, posao, budućnost. Kada sam shvatila da ako ne radim na svom snu, onda ću raditi na tuđem. Kada sam prestala da radim u firmama puno radno vreme. Kada sam počela da biram i odlučujem na čemu želim da radim. Kada sam shvatila šta je to što me najviše interesuje i usrećuje. Kada sam shvatila u čemu sam dobra i u čemu nisam. Kada sam dala sebi vremena da udahnem i da priznam šta to zapravo želim, i kako se uvek može krenuti iz početka. Kako kaže Rumi – onošto tražiš, traži tebe.
Da sam ja to birala isto onako kako je i to mene odabralo. Nisam sve tako zamišljala, ali nekad ume da iznenadi kako počnu da se otvaraju vrata i novi prostori. Da je sve promena, fluktuacija. Kada sam shvatila da mogu biti hrabra, da mogu to dozvoliti sebi, tj. da se može i uprkos strahu. Da se sve može.
Šta je važno za uspeh?
Možda je dobro pitanje i šta je uspeh. Verovatno za svakog individualno. Meni je uspeh mir u duši, mudrost, zahvalnost, jednostavnost, biti skroman, biti bolji čovek, umeti voleti i zadržati dete u sebi i osmeh. Biti srećan. Negovati dobrotu kao biljku. Ne misliti da su to slabosti. Pomoći drugom. Upaliti lampu. Osvetliti put. A šta je važno za to? Biti dosledan i fleksibilan. Kao voda. Da nikad ne prestaneš da rasteš i učiš.
Kako da prenesemo svet ideja i mašte na papir?
Ako je to najbolji, a možda i jedini način za koji smatrate da možete da komunicirate sa svetom, onda se posvetite tome. Usudite se. Sve traži vreme i ulaganja. Smatram da je potrebno dosta volje i koncentracije. Usredsređivanje. Fokus. Biti svoj. Zaboraviti na sve oko sebe. Stvarati za sebe i po svom unutrašnjem osećaju. Ukoliko umete dobro da iskomunicirate sa tim u sebi, mislim da ćete iskomunicirati i sa drugima. Uspeti to da prenesete. Povezaćete se. To je važno. Jer kad uspete da prenesete ideju, osetićete to. Znaćete.
Tekst: Jasmina Stojanović
Foto: Dalibor Danilović
