Ikona feminizma, sudija američkog Vrhovnog suda, druga žena koja je stupila na ovu funkciju i pravnica koja je stvarala istoriju Rut Bejder Ginsberg preminula je u petak u 87. godini.
Rut Bejder Ginsberg zalagala se za ravnopravnost polova pa je umela da se našali da će u Vrhovnom sudu koji ima devet sudija biti dovoljno žena kada ih bude tačno devet, piše BBC, a prenosi Blic Žena.
Zbog diskriminacije krila trudnoću sve do porođaja
Legendarna Rut Bejder Ginsberg, borkinja za femizam, nije menjala stavove ni u devetoj deceniji, boreći se protiv konzervativnog sastava suda, dok su njene periodične zdravstvene krize zabrinjavale liberlanu Ameriku.
Ali ona ni tada nije odstupala od borbe. Rut, koja je umrla or raka pankreasa u svom domu u Vašingtonu, okružena porodicom, ne samo da je postala slavna ličnost već se smatra i heroinom heroina pop kulture.
Velikanka prava Rut Bejder Ginsberg rođena je u porodici jevrejskih imigranata u Brukllinu u Njujorku 1933. godine u jeku Velike depresije.
Pohađala je Univerzitet “Kornel” gde je upoznala Martina Martija Ginsberga i to na sastanku na slepo. Ljubav je trajala šest decenije – do njegove smrti 2010. godine.
Rut se za Martina udala ubrzo nakon diplomiranja 1954. a naredne godine dobila je sa njim ćerku Džejn. Dok je bila trudna, degradirali su je poslu u odeljenju za socijalno osiguranje – diskriminacija trudnica bila je legalna pedesetih.
Zbog takvog iskustva je skrivala drugu trudnoću sve dok nije rodila sina Džejmsa 1965. godine.
“Bola sam oči drugima iz tri razloga: bila sam Jevrejka, žena i majka”
Rut Bejder Ginsberg je 1956. postala jedna od devet žena primljenih na Harvardski pravni fakultet u generaciji sa oko 500 studenata. Dekan je zahtevao da mu studentkinje objasne kažu kako mogu da opravdaju to što zauzimaju mesta muškaraca na fakultetu.
Diplomirala je na Pravnom fakultetu Univerziteta “Kolumbija” na koji se prebacila na poslednjoj godini studija.
Iako je diplomirala kao jedna od najboljih u generaciji, Ginsberg nije dobila ponudu za posao nakon završetka studija.
“Nijedna avokatska kompanija u celom Njujorku nije htela da me zaposli“, ispričala je kasnije. “Bola sam oči iz tri razloga: bila sam Jevrejka, žena i majka.“
Rut se posvetila projektu proučavanja građanskog postupka u Švedskoj pre nego što je postala profesorka na pravnom fakultetu “Rutgers”, gde je predavala neke od prvih predmeta o ženama i pravu.
A 1971. godine je pred Vrhovnim sudom iznela svoj prvi uspešan argument u predmetu koji je tražio odgovor na pitanje da li muškarci automatski imaju prednost nad ženama kao izvršitelji testamenta.
Sud se složio sa njom pa je Vrhovni sud prvi put ukinuo zakon zbog polne diskriminacije.
Nastavila je da niže profesionalne pobede pa je 1972. bila suosnivač Projekta za ženska prava pri Američkoj uniji građanskih sloboda (ACLU). Iste godine je postala prva profesorka na Pravnom fakultetu Univerziteta Kolumbija.
Nije prošlo mnogo vremena, a Rut Bejder Ginsberg postala je glavni pravni savetnik ACLU-a pokrenuvši niz slučajeva rodne diskriminacije. Šest ih je zastupala pred Vrhovnim sudom, pet parnica je dobila.
Rut je svoju ulogu poredila sa profesijom vaspitačice objašnjavajući rodnu diskriminaciju isključivo muškom sudskom veću.
Imala je veoma oprezan strateški pristup sudskim borbama. Zalagala se za ukidanje seksističkih zakona i politike jedan po jedan, umesto da reskira tražeći od Vrhovnog suda da zabrani sve propise koji muškarce i žene tretiraju nejednako.
Kasnije je izjavila da joj je vođenje pravne strane ženskog pokreta u to vreme bilo najvažniji profesionalni rad.
Pre 40 godina nominovana je za Apelacioni sud Sedinjenih Država za okrug Kolumbija. Tadašnji predsednik Džimi Karter želeo je da tako diverzifikuje savezne sudove.
Mada su je često prikazivali kao liberalnu pravnicu, na žalbenom sudu bila je umerena.
Bil Klinton ju je 1993. nominovao za Vrhovni sud i Ginsberg je tako postala druga žena u najvišem sudu, posle Sandre Dej O’Konor, koju je 1981. na ovu poziciju postavio Ronald Regan.
Slučajevi koji su se na početku njene karijere izdvojili kao najznačajniji bili su “Sjedinjene Države protiv Virdžinije” – taj slučaj je srušio politiku prijema samo za muškarce u vojni institut ove zemlje.
“Nijedan zakon ili politika ne bi trebalo da uskraćuju ženama ‘puni status državljanstva’ – jednaku priliku da teže, postižu, učestvuju i doprinose društvu na temelju svojih individualnih talenata i sposobnosti“, napisala je u tom predmetu Rut koja je više puta kritikovala stavove kolega na Vrhovnom sudu.
Ginsberg se 2015. godine priklonila većini u dva značajna slučaja – oba su predstavljala pobedu američkih liberala. Bila je jedan od šest sudija koji su se zalagali za ključnu komponentu Zakona o pristupačnoj zdravstvenoj nezi iz 2010. godine, poznatog kao “Obamacare”.
U drugom slučaju “Obergefell protiv Hodgesa” stala je na stranu većine 5-4, legalizujući istospolne brakove u svih 50 država.
Imala je i poseban komentar za aktuelnog predsednika Amerike Donalda Trampa nazvavši ga “lažnjakom” pre nego što je pobedio na izborima, ali se kasnije izvinila zbog tih reči.
Rut Bejder Ginsberg je, kako prenosi radio “NPR”, nekoliko dana pre smrti izdiktirala saopštenje unuci i u njemu piše da je njena najveća želja da je ne zamene do imenovanja novog predsednika, a na to je upozorio i čelnik demokrata u Senatu Čak Šumer.
Odlazak Rut daje šansu američkom predsdniku da imenuje trećeg sudiju Vrhovnog suda uoči predsedničkih izbora u novembru.
Postoji zebnja da će se nakon smrti Rut Bejder Ginsberg ova institucija prikloniti desnom političkom krugu.
Tramp je na Tviteru saopštio da postoji odgovornost da se imenuje sudija koji će doći na mesto Rut Bejder Ginsberg, rekao je i imena nekoliko pretedenata za tu funkciju – među njima nema žena.
Foto: Instagram/ruthbaderginsburgs
