Korišćenje jednog od svetskih problema za rešavanje drugog, predstavlja filozofiju misije norveškog startapa čiji je krajnji cij da razvije pristupačno stanovanje od 100 odsto reciklirane plastike.
Od 1950. godine više od devet milijardi tona plastike proizvedeno je širom sveta, od čega se samo devet odsto reciklira, prema podacima građevinske tehnološke kompanije „Otalo“ (Othalo), dok gotovo milijardu ljudi živi u sirotinjskim četvrtima.
Norvežani su se udružili sa programom Ujedinjenih nacija za ljudska naselja i održivi urbani razvoj (UN-Habitat) kako bi obezbedili neophodne elemente za izgradnju tri test-modela koja za cilj imaju pružanje pomoći stanovništvu usled nedostatka odgovarajućih stambenih objekata u Africi.
„Otalov“ postupak obrade uključuje usitnjavanje plastičnog otpada i njegovo mešanje sa drugim elementima, uključujući nezapaljive materijale, piše Energetski portal.
Sve te komponente koriste se za izgradnju objekta visine do četiri sprata i veličine do 60 kvadratnih metara – sve ovo uz pomoć osam tona reciklirane plastike. Fabrika sa jednom proizvodnom linijom može godišnje da proizvede 2.800 stambenih jedinica.
Nakon uspešnih laboratorijskih testova, „Otalova“ fabrika u Estoniji započela je proizvodnju komponenata za izgradnju tri demonstraciona doma – jedan za glavni grad Kenije, Najrobi, drugi za Jaunde, glavni grad Kameruna i jedan za Dakar, glavni grad Senegala.
Osnivač „Otala“ Frank Kato Lahti razvija i testira ovu tehnologiju od 2016. godine u partnerstvu sa SINTEF-om, sedamdesetogodišnjom nezavisnom istraživačkom organizacijom iz Trondhajma u Norveškoj i sa stručnjacima sa norveškog univerziteta Tromse.
Očekuje se da će sedam od deset ljudi na svetu živeti u urbanim sredinama do 2050. godine, a 90 odsto od te cife biće stanovništvo iz Afrike, Azije, Latinske Amerike i sa Kariba.
„U nedostatku efikasnog urbanog planiranja, posledice ove brze urbanizacije biće dramatične“, upozorava UN-Habitat.
Nedostatak odgovarajućeg smeštaja i porast siromašnih četvrti, neadekvatna i zastarela infrastruktura, eskalacija siromaštva i nezaposlenosti, zagađenje i zdravstveni problemi, samo su neki od efekata ubrzane urbanizacije.
Način razmišljanja, politike i pristupi urbanizaciji moraju se promeniti kako bi se širenje gradova i urbanih područja pretvorilo u izobilje mogućnosti za građane koji u njima žive, umesto da ih „proguta“ i „baci u siromaštvo i beznađe“ kažu UN-Habitat.