Svi znamo da je nemački kompozitor Ludvig van Betoven bio vanvremenski muzički genije. Upoznati smo i sa tim da je vrlo mlad ostao bez sluha, ali da ga to nije sprečilo da se bavi muzikom. Naprotiv.
Ukoliko pretražite Google naići ćete na razne činjenice o ovom velikom kompozitoru. Od toga da je rođen u Bonu i da potiče iz muzičke porodice, do toga da je imao nezgodnu narav da je znao da prekine koncert ako nije dobijao punu pažnju publike.
A šta je sa onim, manje poznatim činjenicama o kontroverznom muzičkom geniju?
- Zapravo ne znamo kada je Betoven rođen
Ne postoji pouzdan zapis o Betovenovom datumu rođenja. Njegov rođendan se obično obeležava 17. decembra, na dan njegovog krštenja (koji je sačuvan u parohijskim spisima). Većina naučnika veruje da je kompozitor rođen ili 15. decembra ili, što je verovatnije, 16. decembra 1770. godine jer su se u to vreme deca krstila dan nakon rođenja. No, to su sve ipak samo pretpostavke.
- Njegov prvi koncert nije bio njegov prvi koncert
Betovenov Koncert za klavir broj 1 u C-duru bio je, zapravo, njegov treći koncert, ali prvi koncert koji je objavio. Koncert za klavir broj 2 napisan je deceniju ranije, između 1787. i 1789. Takođe je završio jedan Klavirski koncert 1784. godine, ali taj koncert nikada nije objavljen i sačuvan je samo deo rukopisa za ovo delo.
- Bio je užasan sa brojevima
Uprkos matematičkoj složenosti njegovih kompozicija, Betoven se uvek borio sa brojevima. Napustio je školu sa 11 godina, pošto je naučio da sabira i oduzima, ali pre nego što je naučio kako da množi ili deli. Kao rezultat toga, bilo mu je teško da vodi sopstvene finansije. U pismu iz 1801. opisao je sebe kao „zaista nesposobnog poslovnog čoveka koji je loš u aritmetici“.
- Ljudi su mrzeli njegove Kasne kvartete
Betovenova kasna, eksperimentalna remek-dela šokirala su i zbunila njegove savremenike. Kompozitor Luj Špor je čak opisao Kasne gudačke kvartete kao „nedešifrovane horore“. Za Betovena su, međutim, Kasni kvarteti bili pokušaji da se poveže sa božanstvom. Na vrhu rukopisa za op.132, opisao je komad kao “svetu pesmu zahvalnosti od konvalescenta ka božanstvu”.
- Možda je jednom nastupao za Mocarta
Godine 1787. Betoven je prvi put posetio Beč, gde je Mocart u to vreme živeo. Prema biografu iz 19. veka Otu Janu, nervozni sedamnaestogodišnjak „upoznao se sa Mocartom i svirao mu je na njegov zahtev“.
„Mocart je bio pomalo hladan i nije izrazio divljenje. Betoven je, primetivši ovo, tražio temu za improvizaciju, i, inspirisan prisustvom majstora kojeg je toliko poštovao, svirao je tako da je postepeno zaokupio svu Mocartovu pažnju; okrećući se tiho posmatračima, Mocart je odlučno rekao: ’Zapamtite tog mladića; on će se proslaviti u svetu!’“
- Gluvoća je bila samo jedan od brojnih zdravstvenih problema
Slavni kompozitor se celog života borio sa lošim zdravljem. Bolovao je od hroničnog hepatitisa, žutice, kolitisa, raznih kožnih oboljenja, reumatske groznice i ciroze jetre.
- Njegove poslednje reči će vas iznenaditi
Mnogi ljudi veruju da su Betovenove poslednje reči bile „Slušaću muziku na nebu“, ali malo je dokaza koji bi to potvrdili. Ubrzo nakon njegove smrti, pojavila se glasina koja je postala popularno verovanje – da su Betovenove poslednje reči bile „Plaudite, amici, commedia finita est“ (Aplaudirajte, prijatelji, komedija je gotova“), tradicionalno uputstvo na kraju italijanske commedia dell’arte.
Ali njegov bliski prijatelj Anselm Hutenbrener, koji je prisustvovao trenutku kada je Betoven preminuo, opovrgao je ove glasine. U najpouzdanijem izveštaju koji postoji, Betovenove poslednje zabeležene reči bile su zapravo o vinu. Kada je saznao da mu je izdavač poslao kutiju crnog vina , rekao je: „Šteta, šteta – prekasno“.
- Mrzeo je da drži časove klavira
Zbog njegove slave i talenta za komponovanje, mnogi muzičari su ga zvali da im drži časove.
Međutim, Betoven bi radije provodio vreme komponujući ili radeći bilo šta drugo osim dajući časove klavira. Naravno, osim ako nije bilo izuzetka.
Ako bi osetio da je neko veoma talentovan među učenicima, Betoven je pravio izuzetak i rado preuzimao ulogu učitelja.
- Sve Betovenove simfonije u jednom danu
Lorin Mazel, muzički direktor Simfonijskog orkestra u Pitsburgu i Nacionalnog orkestra Francuske, bio je prva osoba koja je dirigovala svih devet Betovenovih simfonija u jednom danu kada je predvodio tri različita orkestra na muzičkom maratonu u londonskom Royal Festival Hall-u, 1988. godine.
U nedelju, 26. juna 2022. godine, svih devet Betovenovih simfonija biće izvedeno u Srbiji, tačnije u Novom Sadu, u okviru projekta Evropska prestonica kulture i programskog luka Tvrđava mira.
Betoven maraton okupiće Dortmundsku i Beogradsku filharmoniju, koje će u Gradskoj koncertnoj dvorani naizmenično izvoditi prvih osam simfonija, dok će na Petrovaradinskoj tvrđavi udružiti snage sa Slovačkim horom i solistima iz Holandije, Austrije i SAD-a.
Izvođenje Devete simfonije zakazano je za 20.22 časova i ulaz je slobodan, dok za preostale koncerte karte mogu da se kupe preko GigsTix prodajne mreže.
Pročitaj i: Neobični koncerti: Betoven za jednu osobu
Foto: Karl Joseph Stieler, Public domain, via Wikimedia Commons
