Slušam sve te magične priče o prelepoj Španiji i kako je obavezno treba posetiti. Kažu ima dosta toga da se vidi i uveri koliko su Španci veseli, opušteni i nasmejani. Pa ko onda može odoleti?
Zamišljam tako dugo planirano putovanje koje obuhvata obilazak više španskih gradova.
Slećem u Barselonu sa šeširićem na glavi gde ću provesti par dana upoznavajući lokalce i grad. Prvi put sam na mestu gde se priča španski jezik. Pa šta mi treba više? Dovoljno da mi osmeh ne silazi sa lica.
Obilazak znamenitosti, šetnja najpoznatijom La Rambla ulicom, fotkanje ispred Sagrada familije, jutarnja kafa sa pogledom na more.
Dobra uvertira za nastavak putovanja do sledeće željene destinacije- Valensija.
Kažu magičan grad u koji bi se svi turisti vratili da žive.
Dolazak u grad koji ima svega 20ak kišnih dana godišnje, puno sunca, parkova i ogromnu peščanu plažu ukazuje da je u Valensiji uživanje zagarantovano.
Iznajmljujem bicikl kako bih se što pre upoznala sa gradom, arhitekturom i istražila mesta za uživanje. Nezaobilazim grad nauke i umetnosti i L’Oceanogràfic jer svakako je najveća turistička atrakcija.
Duge šetnje malim uličicama, picnic u parku, slušanje španske muzike i obilazak Playa de la Malvarrosa su takođe nezaobilazne stavke ove planirane destinacije.
Večernje sate koristim za lagano ispijanje vina u lokalnim restoranima.
Divno osmisljen plan.
Polako sam krenula sa precrtavanjem i odbrojavanjem dana na kalendaru. Biće ovo nezaboravno i sjajno jesenje putovanje.
Finalmente 🙂
