Kada kažete viking, većina ljudi pomisli na neustrašive skandinavske osvajače svetlobele puti i kose, koji su pljačkali i putovali širom sveta pre hiljadu godina. Opsežno novo istraživanje, međutim, pokazuje da ključni detalji u knjigama nisu baš precizni.
Genetske analize više od 400 vikinških ratnika iz čitave Evrope pokazale su da mnogi vikinzi nisu bili skandinavskog porekla, kao i da su većinom imali tamnu, a ne plavu kosu.
„Ovi rezultati menjaju naše viđenje o tome ko su zapravo bili vikinzi. Izgleda da ćemo morati da menjamo istorijske udžbenike“, kaže evolucionarni genetičar Eske Vilerslev sa Univerziteta u Kembridžu i Kopenhagenu.
Vilerslev je takođe predvodio pionirska genetska istraživanja koja su izmenila i dovela do boljeg razumevanja porekla mnogih naroda širom sveta, od Australije, jugoistočne Azije, Severne Amerike, pa sve do južnog Pacifika.
U novoj studiji sproveo najveću genetsku analizu vikinga do sada, u kojoj je zajedno sa desetinama drugih naučnika proučio ostatke 442 vikinška ratnika otkrivenih u arheološkim lokalitetima u Skandinaviji, Velikoj Britaniji, Islandu, Grenlandu, Rusiji i drugim zemljama koji potiču iz Vikinškog doba (793. do 1066. godine).
Sekvenciranje DNK iz kostiju muškaraca, žena i dece pokazuje da su pre i tokom Vikinškog doba raznovrsni genetski uticaji iz Azije, južne Evrope i britanskih ostrva imali upliv u skandinavske loze, prenosi RTS.
„Nismo zapravo znali njihovu genetiku sve do sada. Ovo raskrinkava moderno shvatanje vikinga kao ljudi plave kose, jer su mnogi imali smeđu kosu. Osim toga, otkrili smo da je kod njih veliki uticaj imao vanskandinavski genetski materijal“, objašnjava Vilerslev.
Osim osvajanja i trgovine, širili su i gene
U samoj Skandinaviji, stanovnici južnijih regiona imali su mnogo raznovrsniji genetski materijal, dok su oni u unutrašnjosti bili izolovaniji.
Van Skandinavije, vikinzi nisu imali uticaja samo kroz osvajanje i trgovinu, već sejući svoje gene koji mogu da se otkriju i danas. Oko šest odsto stanovnika Velike Britanije vuče poreklo od njih, dok je u Švedskoj taj procenat oko deset odsto.
„Danski vikinzi su se širili u Englesku, švedski vikinzi su putovali Baltikom, a norveški su išli do Irske, Islanda i Grenlanda“, objašnjava jedan od autora studije, Ašton Margarjan sa Univerziteta u Kopenhagenu.
Ono što je zanimljivo jeste da su se pripadnici te tri vikinške „nacije“ veoma retko mešali međusobno.
