Prelepa bronzana skulptura poznatija kao Buvanska balerina uništena je u nevremenu koje je zahvatilo Budvu. Veliki i snažni talasi odneli su statuu sa stene na Mogrenu, gde se nalazila od 1965. godine.
Budvanska balerina postala je zaštitni znak Budve i najfotografisaniji prizor, ne samo ovog grada nego i cele Crne Gore.
Velelepna skulptura delo je brogradskog vajara Gradimira Aleksića. Među lokalnim stanovništvom popularni su nazivi Devojka koja je izgubila kupaći kostim i Gimnastičarka iz Budve, ali i brojne legende koje se vezuju za nju. Jedna od njih je tragična priča o moreplovcu i balerini.
Naime, balerina je svakog dana dolazila do obale posmatrajući talase i čekajući da se mornar vrati. Čekala ga je godinama, međutim on se nikada nije vratio a ona je preminula od tuge i pronašli su je na steni.
Priču koja se vezuje za gimnastičarku lokalci povezuju sa uspomenom na poznatu crnogorsku gimnastičarku koja je tragično skončala u brodolomu negde u prostranstvu Jadranskog mora, njeno ime nije ostalo zabeleženo.
Neki lokalci često spominju još jednu tragičnu priču mladog zaljubljenog para. Prema ovoj legendi, dok je dvoje mladih uživalo plivajući, iznenada ih je napala ajkula. Devojka je uspela da preživi i nakon tragedije je dolazila na obalu svake večeri, čekajući svog voljenog da ispliva iz vode.
Za ovu priču se verovalo da je istinita jer je dugo vremena blizu plaže stajala ploča sa natpisom: “U uvali iza ovih stena, kupajući se sa prijateljima, 13. jula 1935, izgubi život Tomašević Stevan – Stevica, student elektrotehnike iz Čačka u svojoj 22. godini, kao žrtva morske nemani”.
Priča koja se među lokalnim stanovništvom nije poznata, a veruje se da je jedina istinita, jeste da je Budvanska balerina bila Novosađanka Olga Kalivoda.
Vratimo se u 1962. godinu. Tada je 14-godišnja Olga letovala sa roditeljima u Makarskoj. Bila je atletičarka i članica Atletskog kluba “Vojvodina”. Najveći uspeh u svojoj kratkoj sportskoj karijeri bilo je peto mesto u državi, a bila je i prvakinja Vojvodine.
Kao predani sportista te godine dok je odmarala u Makarskoj sa roditeljima, svaki trenutak je koristila da trči i bude u kondiciji. Trčkarala je i vežbla okolo i tako, verovatno, skrenula pažnju na sebe.
Gradimir Aleksić, tada mladi vajar, prišao je njenim roditeljima i pitao za dozvolu da fotografiše Olgicu u kupaćem kostimu. Po Olgičinoj priči, otac joj nije bio oduševljen tim predlogom, ali je na kraju dopustio. Tokom tog boravka u Makarskoj, vajar je napravio i skice. Za razliku od fotografija, koje je Aleksić poštom poslao Kalivodama kada su se vratili u Novi Sad, skice Olgica nikada nije videla.
“Po mom mišljenju, on je tragao za idealnim proporcijama za svoju buduću skulpturu, lice mu nije bilo bitno”, ispričala je Olgica za novosadski Dnevnik i objasnila da je, osim figure, na skulpturi prepoznatljiv i konjski rep koji je u to doba nosila.
“U ono vreme bila je to velika stvar, ali priča o tome se tu otprilike i završava. Nisam imala posle toga kontakt s autorom skulpture. Čak se ne sećam kako je izgledao, pamtim samo da je bio mlad umetnik. Za vreme studija u Beogradu srela sam ga i on me je pozvao da dođem u atelje koji je imao na starom Sajmištu, ali nisam otišla, niti sam pratila posle njegov rad. Negde sam pročitala da svake godine odlazi u Budvu i obilazi svoje delo.“
Pre no što je završila u Budvi, ili jedan njen odlivak, balerina ili igračica bila je izložena u Pionirskom parku u Beogradu. O tome govori i tekst iz Večernjih novosti objavljen pre 53 godine.
U njemu se navodi da Gradimirova skulptura igračice u Pionirskom parku u okviru postavke „Skulpture u slobodnom prostoru” privlači veliku pažnju, naročito stranaca. Autor teksta se pita zbog čega je ona toliki predmet interesovanja prolaznika i pokušava da da odgovor na to pitanje. Smatra da je to zato što vlada poplava apstraktnih formi i ukrasa i da su ljudi željni realističkih oblika.
U istom tekstu potpisnik spominje podatak da se Aleksićeva „igračica“ već dugo vremena nalazi ispred samačkog hotela u Ivangradu. Stare razglednice sadašnjih Berana to i potvrđuju.
No, Olgičina figura nije se nalazila samo u Budvi. U drugačijem položaju, koliko Oligica zna, može se videti u parku u Mataruškoj banji, u sklopu tamošnje fontane, kao i u Zaječaru gde je prikazana s detetom. S tim da je kao četrnaestogodišnja devojčica poslužila kao model za poznatu skulpturu Budvanska balerina, upoznat je samo uži krug Olgičinih prijatelja i kolega.
Foto: Faruk Kaymak; Orkhan Farmanli /Unsplash
