Anu Radonjić, poznatiju pod umetničkim imenom Zoe Kida, nedavno smo gledali na izboru pesme za Evroviziju, gde se predstavila numerom Bejbi. Ovo nije bio njen prvi nastup na ovakvoj vrsti takmičenja – slušali smo je i 2008. godine na Beoviziji.
Kakvi su utisci nekad i sad i šta se promenilo u trendovima kada je reč o evrovizijskim pesmama i nastupima?
Ono što mogu da zaključim i da odgovorno tvrdim, jeste da je originalnost uvek ono za čim se traga, što je najdragocenije i najređe kako u muzici, pa tako i na polju svih drugih umetnosti. Konstra i ja smo ovaj festival i onda i sad iskoristili na najbolji mogući način, predstavili smo se širokom auditorijumu pesmama koje na najbolji način opisuju naš muzički izraz.
U karijeri si uvek plivala nekim malo drugačijim vodama, a ovogodišnja pobednica za pesmu Evrovizije je pokazala da to može biti prijemčivo i široj publici. Kakav je tvoj stav po tom pitanju – gde su granice sa mejnstrimom, da li ih ima i da li se paradoksalno dešava da alternativno postaje novi trend?
Ono što se desilo ove godine na izboru za pesmu Evrovizije jeste na mnogo nivoa pozitivan znak. Publika se probudila, publika se identifikovala sa porukama koje nisu na prvu loptu, publika je glasala za originalnost, glasalo je duplo više ljudi nego proteklih godina… Ono što se nažalost već godinama dešava na muzičkoj sceni je urušavanje kvaliteta, osipanje dobrog sadržaja zarad kvantiteta, promocija kiča, površnosti i bezidejnosti.
Muzika se gleda, više se ne sluša. Konstraktina pobeda je potvrda da su se ljudi previše otrovali i da je vreme za detox. Priznaćete da je vreme za kolektivni detoks. Ne volim stroge podele u muzici, smatram da podele pripadaju nekim prošlim vremenima. U današnje vreme sve može biti mainstream ukoliko je kvalitetno, dobro upakovano, ako je promišljeno.
Kao članice Zemlje gruva, Konstrakta i Zoe se znaju godinama – kakvo iskustvo ste podelile na ovogodišnjem takmičenju, da li je zajednička karijera bila olakšavajuća ili otežavajuća okolnost i kako si ti doživela uspeh i poruku pobedničke pesme?
Nas dve smo mnogo puta bile na ovoj sceni, svakako da nam je bilo lakše nego nekom mladom izvođaču. Sa druge strane, odgovornost na nama je sada veća nego pre 14 godina, i zato što smo same, a i zato što je pristup publici ozbiljniji. Ono što je fakat da nas lepe uspomene vezuju za ovaj Festival i dobra se energija oseća, i onomad i sada.
In corpore sano je pesma koja je na podsvestan način iskomunicirala sa društvenim trenutkom u kome se nalazimo, na ironičan i šaljiv način je potaknula krucijalna pitanja, promišljanja koja nas kolektivno dotiču, a koja se guraju pod tepih, apostrofirala poruke koje su suštinske,a koje su u kontekstu beovizijske pesme čist kemp.
Iza tebe stoji dvadesetogodišnja karijera, bendovi Mistake Mistake, Zemlja gruva, saradnja sa grupama Svi na pod i Sevdah bejbi, nastupi na svim većim festivalima u zemlji, a sada i solo karijera – šta te je vuklo da kidaš i kako si se odlučila da nastaviš sama?
Nezaboravne stvari su iza nas, mnogo iskustva, nastupa, ja to vidim kao čisto bogatstvo. U meni je sazrela želja da radim sama i vodim svoju karijeru, govorim u svoje ime, imam svoju dinamiku… Imam sjajnu ekipu, bend “Sumasišavši” sa kojim radim na pesmama i koji će me pratiti. Krećemo da letimo početkom leta!
Pojavila si se i u filmu (Nebeska tema), u pozorištu (kabare komedija Nas dve), bila si voditeljka, baviš se muzikom za decu i dizajnom, imaš svoj brend… Kako se tvoj alter-ego Zoe Kida nije izgubio na svim ovim poljima?
Dugo mi je trebalo sa shvatim da kreativnost i potreba za stvaranjem traži svoj put i menja svoj oblik. Neretko su ljudi sa umetničkim senzbilitetom predodređeni i talentovani za mnoge grane umetnosti. Nekada su me nervirala moja brojna interesovanja i potreba da sve probam, ali prihvatila sam svoju eklektičnost i postavila sam prioritete u poslu, a to je muzika i sve u vezi sa njom. Kada budem objavila pesmu “Žena Dete” planiram da uradim liniju majica sa stejtmentima iz pesme kao deo ponude mog istoimenog brenda. Iza svega stoji organizovanost i uživanje u poslu.
Odakle dolazi tvoja inspiracija i da li je teško naći balans kada kreativnost i stvaralaštvo nisu hobi, nego „posao”?
Nemam nikad poteškoća sa inspiracijom, znam kako je budim, odakle je crpim… problem je samo u manjku slobodnog vremena. Najviše uživam u pisanju i komponovanju, to bih mogla danonoćno da radim.
U svetu hiperprodukcije, koji savet bi dala mladim muzičarima i čije savete si ti usvajala na svojim počecima?
Moj utisak je da smo mi generacija koja je verovala uzorima, poštovala vrednosti, bila poslušnija, manje otresita, materijalno neosvešćena. Novi klinci žele sve sada i odmah, bez napora, žele instant popularnost, novac, ne mare za mišljenja, ne osvrću se. Mislim da je uspeh na pola puta. Ako želiš da budeš pisac moraš da pročitaš mnogo knjiga, ako želis da budeš kuvar, moraš da kreneš od čišćenja krompira, za sve postoji vreme i sve je to neprocenjivo iskustvo…
Mladost treba iskoristiti za što više učenja i prakse. Kao svoj najveći uspeh smatram, to što nikada nisam poklekla i odustala od svoje vizije, što sam se uvek vodila kvalitetom i dostojanstvom u muzici. To ne bih menjala ni za kakav novac ili popularnost.
S obzirom na tvoja raznolika iskustva, kako je biti javna ličnost, žena, mama, preduzetnica i jedan od simbola urbane scene u Srbiji i na koji način uspevaš da isplaniraš svoj budući korak u karijeri i u privatnom životu?
U svemu mi pomaže brzina i organizacija. Ovaj posao je veliki test ličnosti. Lako je okliznuti se na hvalospeve, komplimente i postati samoljubiv i sujetan. Nikada se nisam zaljubila u sliku o sebi, poverovala da sam vrednija o drugih zbog svog talenta. Trudim se da đivim izbalansiran život, da živim kvalitetno, da dajem ljubav i podršku ljudima oko sebe. To je najdragocenija energija koju možemo jedni drugima da damo i koja je ključ za sreću.
Autor: Original
Foto: Nebojša Babić
