Kontroverzni član 13 Direktive o autorskim pravima na internetu koji je juče usvojio Evropski parlament i kojim se žestoko pooštravaju pravila o poštovanju “kopirajta” na internetu predviđa da internet kompanije uvedu stroge automatske provere kroz koje sadržaj mora da prođe pre nego što bude objavljen na platformama kao što su Tviter, Instagram, Fejsbuk ili Jutjub.
“Veb giganti dosad su profitirali od sadržaja koji stvaraju u Evropi, a ogromne profite prebacivali u SAD ili Kinu”, rekao je predsednik Evropskog parlamenta Antonio Tajani. “Parlament je odlučio da ukine postojeći digitalni Divlji zapad.”
Šta to praktično znači? Korisnici više neće moći da objave nijedan sadržaj bez dozvole vlasnika autorskih prava, odnosno moći će ukoliko platforme za to plate.
Iako još uvek nije jasno kakve će tačno biti posledice ovakvog pristupa autorskim pravima na internetu, jer ovu direktivu tek treba da verifikuju parlamenti evropskih država, u Evropi se intenziviraju optužbe da će član 13 dovesti do najveće cenzure interneta ikada.
Član 13, plastično objašnjeno, predviđa uvođenje filtera koji će morati da uvedu sve onlajn platforme, a to znači da će svaka fotografija, video, audio i tesktualni sadržaj biti kontrolisani, a sadržaj blokiran ukoliko krši odredbe zakona.
Mnogi su se zabrinuli za budućnost animiranih gifova i mimova, pošto se oni mahom zasnivaju na zaštićenom sadržaju iz filmova i sa televizije. Ipak, Evropski parlament saopštio je da će mimovi biti “izuzeti” iz direktive, te da se zabrana neće odnositi na njih, piše BBC, iako nije baš najjasnije kako će tehnološki giganti uspeti da izvedu takvo selektivno blokiranje sadržaja.
Direktiva – prema članu 11, skoro jednako kontroverznom kao 14 – takođe podrazumeva da se novinskim izdavačima plaća novčana naknada za prenošenje delova tekstova, uz izuzetak “pojedinačnih reči ili veoma kratkih isečaka”, premda nije definisano koliko tačno karaktera ili reči sme da iznosi preuzeti deo teksta, prenosi Wired. Ta novčana naknada opisana je kao “link tax”, odnosno “porez na link”, iako je linkovanje eksplicitno izuzeto iz pravila.
Ova direktiva nije prvi pokušaj da evropske vlade pokore američke tehnološke gigante. Tokom poslednjih nekoliko godina EU je usvojila regulativu o privatnosti, novčano kaznila Gugl, ali i naplatila Eplu 14,5 milijardi dolara poreza.
Kompanije nisu, očekivano, najsrećnije zbog usvajanja direktive.
Portparol kompanije Gugl saopštio je u izjavi da je verzija direktive koju je odobrio Evropski parlament “poboljšana, ali da svejedno vodi do određenih pravnih nesigurnosti i da će naškoditi evropskim kreativnim i digitalnim ekonomijama”.
EDiMa, udruženje evropskih tehnoloških kompanija, istaklo je u svom saopštenju da je usvojena verzija direktive definitivno prihvatljivija od prethodno predloženih verzija, ali da se “i dalje fundamentalno ne slažu sa njom, pošto ona podriva druge zakone EU i ugrožava fundamentalna prava građana EU na privatnost i slobodu govora”.
Oni koji kritikuju direktivu nisu u potpunosti uvereni da će član 11 zaista i naterati velike igrače da plate sadržaj koji preuzimaju. Kada je Španija pokušala da uvede ovakve mere 2014. godine, Gugl je jednostavno isključio svoj servis za vesti u toj zemlji.
A čak i ako velike tehnološke kompanije nisu spremne na takav potez, postoji opcija koja je već isprobana u Nemačkoj, gde Gugl deli i preporučuje vesti isključivo sa sajtova koji dozvoljavaju da se njihov sadržaj prikazuje besplatno.
Ovaj član Direktive o autorskim pravima na internetu podelio je i svet i Evropu.
Više od 5 miliona ljudi potpisalo je onlajn peticiju u pokušaju da spreči usvajanje direktive, uz obrazloženje da mere koje direktiva predviđa predstavjaju klasičnu cenzuru. Mnogi član 13 smatraju napadom na samu suštinu interneta – slobodu govora.
Internet je do skoro bio (i nadamo se da će i dalje biti) mesto gde možete da izrazite svoje mišljenje na brojne kreativne načine – od komentarisanja neke vesti do razmene multimedijalnog sadržaja.
Novim članom EU želi da sve to praktično ukine. Direktiva želi da uvede red pre svega na najpopularnijim sajtovima gde se deli sadržaj, kao što su Fejsbuk i Jutjub, ali i mnogi drugi. Trenutna situacija omogućava korisnicima da se slobodno izražavaju na portalima, a da isti ti portali nisu odgovorni za sadržaj koji se postavi, jer se ne bave uređivanjem sadržaja korisničkih objava. Član 13 će to promeniti, a kada velike kompanije postanu odgovorne i predmet tužbe, igra će se značajno promeniti – na štetu korisnika.
Čini se da EU želi da natera velike igrače da uvedu autocenzuru i kontrolu sadržaja, jer će po novim pravilima oni biti odgovorni ukoliko neki korisnik stavi fotku skinutu sa interneta, citira neko autorsko delo ili iskoristi video na koji nema pravo. U tom slučaju će vlasnici autorskih prava moći da tuže npr. Jutjub, Fejsbuk, Redit i generalno svaki portal koji objavi bilo šta što nije u skladu sa zakonom o autorskim pravima.
Kritičari člana 13 novog zakona smatraju da je uvođenjem filtera kreativnost i sloboda izražavanja na internetu ugrožena. Meme, parodije i citati više neće moći da se objavljuju jer će ih algoritmi prepoznavati kao kršenje autorskih prava. Jasno je i da sistem neće moći da shvati kontekst sadržaja – šta ako neko objavi video gde osoba nosi majicu sa slikom albuma nekog benda? Algoritam bi u tom slučaju blokirao video zbog “kršenja autorskih prava”. Poseban problem predstavljaju i prenosi na internetu – kako će se obezbediti zaštita u realnom vremenu?
Koliko je striming već problematičan i bez uplitanja autorskog prava najbolje ilustruju slučajevi poput skorašnjeg klipa koji je na Fejsbuku objavio napadač sa Novog Zelanda Brendon Tarant; on je na društvenoj mreži strimovao pripreme za napad na džamiju, a Fejsbuk se i ranije suočavao sa sličnim situacijama, poput one kada je na platformi strimovano ubistvo.
Preko 70 uglednih stručnjaka su uputili oštre kritike u otvorenom pismu, a sa njima se slaže i Julia Reda, članica Evropskog parlamenta, kritikujući ogromne šanse za zloupotrebu, cenzuru i prostu grešku u ocenjivanju šta blokirati, a šta ne. Ona je na svom sajtu objasnila ovaj fenomen kao “ubicu startapa”. Reč je o tome što će filteri biti toliko kompleksni da će moći da ih razviju samo velki tehnološki giganti. Malo kompanije i startapovi neće moći da priušte sebi samostalno kreiranje filtera. Svaka mala platforma koja nudi sadržaj koji postavljaju korisnici će morati kupi sistem filtera od velikih kompanija. Jasno je da će to dovesti do monopola i zarade za velike igrače kao što su upravo Gugl i Fejsbuk.
Da će najmanje koristi od direktive imati autori dela, a najviše industrija, smatra i sagovornik Novosti Ognjen Uzelac, sudski veštak i medijator, stručnjak za autorska prava u muzičkoj industriji.
“Zvaničan cilj direktive je ‘premošćavanje’ jaza između intertnet platformi i navodno umetnika, a zapravo muzičke i ostalih ‘kreativnih’ industrija. Njome se narušava ono što je ustanovljeno pre 20 godina – princi ‘sigurne luke’. Internet provajderi su po ovom principu bili samo platforme na kojima je svako bio odgovoran za ono što radi. Sada će za sve biti odgovorna platforma i ukoliko neće da plaća milionske iznose, moraće da filtririra komunikaciju. Pitanje sadržaja na internetu ubuduće će biti neizvesnost, a nepoznanica je i kako će ‘filter mašine’ prepoznati javna dobra, koja bi trebalo da budu dostupna svima, ili će i njih cenzurisati ili naplatiti”, rekao je Uzelac.
