Stefan Milenković vratio se u Srbiju posle tri decenije provedene u inostranstvu. Poznati violinista živeće u Novom Sadu, budućoj Evropskoj prestonici kulture, gde će voditi Muzičku i Baletsku školu.
Baš u toj školi nalazi se i prva Gradska koncertna dvorana u Novom Sadu gde će Milenković, zajedno sa Vasilom Hadžimanovim, pijanistom i kompozitorom, nastupiti 13. januara u okviru Dočeka 7529. Prenos ovog koncerta publika će moći da prati onlajn na platformi visitns.rs. Poznato je da se Stefan Milenković, uporedo sa uspešnom muzičkom karijerom, bavi i humanitarnim radom.
“Biti umetnik je na neki način uvek humani rad, ne humanitarni. Mi radimo sa ljudima, delimo svoju energiju, publika prima tu energiju, prihvata je, a ako neko treći može da dobije nešto korisno ili čak direktno, u smislu pomoći, onda je to, rekao bih, najbolji način razmene energije“, ispričao je Milenković za Visit Novi Sad i podelio zanimljivu priču o najlepšem, ali i najčudnijem koncertu u svojoj karijeri.
“Pao mi je na pamet jedan koncert od pre nekoliko godina koji neću da nazovem humanitarnim, jer to može biti uvredljivo za ljude za koje sam svirao. To je bio koncert u mraku u Trstu, u jednom institutu za slepe, odnosno, oni kažu ‘nevideće’. Ceo koncert je bio u jednoj maloj sali koja je bila potpuno u mraku, svaki izvor svetlosti zatvoren je lepljivim trakama. Uzeti su svi satovi, svi mobilni telefoni, bilo koji izvor svetlosti, da bismo i publika i mi bili u potpunom mraku. Čak pola sata publika je polako ulazila jer su ih slepi uvodili u salu, za ruku. Mene su isto izveli, to je bilo čudno, bio sam nervozan. Uvek postoji neka anticipacija koncerta, ali bio sam nervozan jer je sve bilo čudno, nisam znao gde će da me postave na sceni, imao sam čak neku lepljivu traku kako bih nogom mogao da osetim gde sam, da se ne bih okrenuo i lupio u zid. (smeh) Taj koncert bio je jedno od najlepših i najčudnijih iskustava koje sam imao u čitavoj karijeri. To je bilo sat vremena solo violine, i u prvih deset-petnaest minuta je bilo veoma čudno, a onda se naviknete na to i skoro kao da vidite neke obrise energije kako se pokrećete i svog tela dok svirate, a osećate publiku, ali je ne vidite. Zaista jedinstveno iskustvo, a program je bio na Brajevoj azbuci. Nisam često spominjao taj koncert“, otkrio je slavni violinista.
Izvor: Visit Novi Sad
Foto: Nebojša Babić
