Serija Squid game apsolutno je vredna gledanja – ako možete da podnesete toliku količinu nasilja. Iako je prikazana kao takmičenje sa potencijalnim smrtnim ishodom (mnogi je opisuju i kao realnu verziju video-igre Fall Guys), ovo je ujedno zabrinjavajuća i upozoravajuća priča o tome kako novac – bilo da ga imate premalo ili previše – može da uništi živote.
Pored samih igara, serija Squid game je priča o siromaštvu, nejednakosti i očaju, o podmuklim načinima kako novac može da nas okrene jedne protiv drugih. Moć i pohlepa teraju svet da se okreće, ali serija Squid game pokazuje da, čak i tada, dobro ipak može da pobedi zlo. Ali da i to ima svoju cenu. Ukoliko niste gledali seriju, upozoravamo vas da u nastavku slede spojleri.
Radnja serije Squid game
Glavni akter u seriji je glumac Lee Jung-jae kao Seong Gi-Hun, zatim HoYeon Jung kao severnokorejski džeparoš Sae-Byeok i Park Hae Soo kao osramoćeni biznismen Cho Sang-Woo. Glumačka ekipa je prilično široka, ali neki od značajnijih likova su: Frontmen (Lee Byung-hun), menadžer igara; Oh Il-nam (O Yeong-su), stariji takmičar koji se igrama pridružio nakon što mu je otkriven rak mozga u terminalnoj fazi; Jan Deok-su (Heo Sung-tae), nemilosrdni gangster bez morala; Abdul Ali (Anupam Tripathi), pakistanski migrant koji želi da pomogne svojoj siromašnoj porodici; Han Mi-nyeo (Kim Joo-ryoung), manipulatorka svesna svojih ličnih talenata i Hwang Jun-ho (Wi Ha-joon), policajac koji je ušao u igru kako bi pronašao svog brata.
Seong Gi-Hun nalazi se u teškom životnom razdoblju. Izgubio je ženu i kćerku. Zavisnik je od kocke i krade novac od svoje stare majke. U ogromnim je dugovima, a ono malo novca koje je osvojio ukrao je džeparoš Sae-Byeok, kojeg kasnije upoznaje u igri. Kao i većina ostalih takmičara, igru i glavnu nagradu od 45 milijardi vidi kao šansu za novi početak. Međutim, cena koju će 455 takmičara platiti je viša nego što je iko mogao da zamisli. Eliminacija iz igre koštaće ih života.
Postoji šest igara i svaka je sve strašnija. Serija Squid game nije od onih u kojima ćete sigurno uživati, iako ponekad ima i komičnih momenata. To je je jedna od onih serija koje ne možete da prestanete da gledate. Zašto?
Nasilje u seriji je istovremeno užasno i zadivljujuće, a likovi toliko očajni – kako u realnom svetu gde se bore sa finansijskim problemima, tako i u igrama gde se bore za svoj život. No, Squid game nije serija bez mana, a ovo su one tri problematične, koje je izdvojio Forbes.
VIP osobe su iritantne
Prvih šest epizoda su možda mučne, ali drama i humor su na mestu i zaista možete da vidite transformaciju Seong Gi-Huna. Potom se u 7. epizodi pojavljuju VIP osobe, uglavnom bogataši sa Zapada, i situacija se pogoršava. Odjednom počinjete da slušate engleski jezik umesto korejskog, plus imate dijalog koji je užasan.
Bilo bi sasvim dovoljno da su se vipovci pojavili kao misteriozni maskirani posmatrači, čak i tada bismo shvatili poentu. Umesto toga, prinuđeni smo da slušamo te hrabre likove kako samo brbljaju i brbljaju, uništavajući i narušavajući svoje zlatne životinjske maske i svaki osećaj straha ili misterije koje bi, u suprotnom, imali.
Zaplet između policajca i Frontmena je besmislen i zbunjujuć
Posle 7. epizode i “VIP slučaja”, naredna epizoda donosi novi problem. U ovoj epizodi saznajemo da je Frontmen, misteriozni momak sa strašnom crnom maskom koji vodi operacije, zapravo brat Hwang Jun-hoa, policijskog detektiva koji se pridružuje igri kada se svi takmičari vrate na drugi pokušaj.
Ovo je zapravo prilično konfuzno. Kada upoznamo Hwang Jun-hoa, on traži svog brata. Odlazi u svoj mali stan i pronalazi jednu od misterioznih kartica sa dugmićima. Čujemo ga kako priča telefonom, verovatno sa roditeljima, i kaže da traži brata na “uobičajenim mestima”. Stiče se utisak da mu je brat nestao tek pre nekoliko nedelja.
Ali kada Hwang Jun-ho pronađe sobu, među pobednicima vidi i ime svog brata – očigledno je pobedio 2015. i, umesto da je uzeo sav taj novac, odlučio je da preuzme ulogu Frontmena.
Na kraju ubija sopstvenog brata, potpuno bespotrebno. Policajac nije ništa učinio da pomogne takmičarima, niti je u jednom trenutku pozvao policijsku podršku, čak nije ni ubio raskalašnog vipovca koji mu se nabacivao. Na kraju imamo potpuno besmislen zaplet kojim kreatori serije ništa značajno nisu postigli.
Preokret koji se desio na kraju uništio je i najsnažnije momente serije
Najgori deo dešava se na samom kraju. Seong Gi-Hun pobeđuje u igri nakon brutalnog obračuna sa svojim nekadašnjim prijateljem i psihopatom Cho Sang-Woom. Ali i pobeda ima cenu.
Seong Gi-Hun pada u depresiju a nagradu doživaljava kao krvavi novac. Naš heroj nastavlja da živi život koji je živeo i ranije, na ivici siromaštva, iako na bankovnom računu ima milijarde.
Jednog dana stiže mu poruka na jednoj od onih malih kartica. Potpisana je sa “Gganbu”, imenom kojim je stari Oh Il-nam zvao Seong Gi-Huna tokom takmičenja. Seong odlazi da adresu i zatiče takmičara #001 kako leži na krevetu i gleda kroz prozor. Ispostavlja se da je starac zapravo osnivač igara i jedan od glavnih negativaca od samog početka.
Taj poslednji preokret izgledao je kao izdaja i prosto nije morao da se desi. Igra Oh Il-nama i Seong Gi-Huna i njihov rastanak ubrajaju se u najbolje scene u celoj seriji. “Gganbu” je bila možda emocionalno najsnažnija epizoda u celoj seriji a sve je izgubilo smisao bespotrebnim zaokreetom, uključujući i sve ostale ključne momente koje je imao Oh Il-Nam.
Zaključak je, dakle, da je serija Squid game odlična, ali samo u prvih šest epizoda. Za poslednje tri epizode se to ne može reći. Ruku na srce, bilo je i sjajnih trenutaka – finalna igra je bila toliko intenzivna da prosto ne znate šta da očekujete – ali što se tiče samog završetka, serija Squid game je, po mišljenju mnogih, kiksnula.
Ne, ovo nije potpuni krah, ali je definitivno slab završetak jedne obećavajuće serije.
