Tokom krize izazvane pandemijom COVID-19 poljoprivredno-prehrambena industrija pokazala se jednom od najotpornijih na tešku situaciju. Situacija je, međutim, zahtevala korektivne mere i ubrzala razvoj trendova koji su već primećeni u tom sektoru – poput digitalizacije, više izvora informisanja potrošača i preferencija u vezi s lokalnim proizvodima – navodi se u izveštaju “Food Foresight: Uticaj COVID-19 na poljoprivredno-prehrambeni sektor u Centralnoj i Istočnoj Evropi”, koji je pripremio EIT Food u saradnji sa konsultantskom kompanijom Deloitte.
Izveštaj predstavlja regionalnu perspektivu, a sadrži i posebno obrađene delove posvećene pojedinim zemljama, uključujući i Srbiju. Detalji izveštaja za Srbiju biće predstavljeni u četvrtak, 3. decembra od 16:30 na online događaju u organizaciji Startita koji je predstavnik EIT Fooda za Srbiju.
Pandemija izazvana koronavirusom pogodila je sve sektore privrede, a kriza koju je prouzrokovala postala je globalni test imuniteta, uključujući i zemlje Centralne i Istočne Evrope. Uprkos stalnom rastu i stabilnom okruženju, poljoprivredno-prehrambena industrija je takođe patila, mada ne toliko kao drugi sektori. U našem regionu je proizvodnja hrane u aprilu opala za samo 13 odsto u odnosu na april prošle godine.
Poljoprivredno-prehrambena industrija (uključujući trgovinu hranom i gastronomiju) u Centralnoj i Istočnoj Evropi zabeležila je nominalni rast dodatne vrednosti od 2005. godine – poljoprivreda je rasla za 3% godišnje, dok je proizvodnja hrane i pića rasla za više od 4% godišnje.
Proizvodnja hrane i pića u regionu je najstabilniji segment proizvodnog sektora od početka pandemije. Prosek BDP-a ponderisani u julu bio je ekvivalentan 101% proizvodnje u istom mesecu prethodne godine.
U svim zemljama Centralne i Istočne Evrope, uz progresivnu modernizaciju, udeo zaposlenih u poljoprivredi se postepeno smanjuje. Istovremeno, slično kao i u ostalim zemljama Evropske unije, zaposlenost u sektoru prehrambenih usluga raste.
“Pandemija je promenila pravila poljoprivredno-prehrambene industrije, kao i načine kupovine hrane i opšti odnos potrošača prema prehrambenim proizvodima. Da bi se razumelo kako će ove promene uticati na poljoprivredno-prehrambenu industriju, neophodna je analiza ključnih trendova koji su već vidljivi. U ovom izveštaju sumiramo njihov uticaj i predstavljamo rezultirajući uticaj rizika i prilika“, navodi Zlatko Bazianec, partner za konsalting i upravljanje rizicima Deloitte South Central Europe regiona.
Posledice pandemije su jedinstvene i ne mogu se upoređivati sa posledicama drugih kriza poslednjih godina, poput nedavne finansijske krize 2009.
Neizvesno je koliko će trajati trenutna situacija ili koliko daleko ona ide. Prema stručnjacima Deloitte-a, u zavisnosti od ekonomske situacije i političke situacije povezane sa međunarodnom trgovinom i ograničenjima, moguća su četiri scenarija:
Potpuna obnova
Ovo je najoptimističniji scenario u kojem ukidanje ograničenja olakšava kretanje radne snage, uklanjajući ekonomske pritiske sa poljoprivrednika. U isto vreme, vraća se skala potrošnje pre krize, uključujući i sektor HoReCa koji pokreće povezane segmente tržišta. Poljoprivredno-prehrambena industrija ponovo doživljava raniji obim i pravce razvoja, a najočiglednija promena nakon ograničenja poslednjih meseci je održavanje razvoja platformi za e-trgovinu.
Novi potrošač
Umereni scenario, s naglaskom na dugoročnom održavanju pandemijskog ponašanja potrošača, obraćajući više pažnje na hranljivu vrednost hrane i lokalni način njenog dobijanja. Prema ovim pretpostavkama, doći će i do pomeranja sa korišćenja ugostiteljskih objekata na pripremanje obroka kod kuće, što će rezultirati povećanjem potražnje za osnovnim proizvodima široke potrošnje i potrebom za adekvatnom adaptacijom poljoprivredno-prehrambene industrije.
Nova pravila
U ovom slučaju, suprotno prethodnom scenariju, potrošači su spremni da se vrate svojim prethodnim navikama i načinu rada, ali to ne mogu učiniti zbog upornih ograničenja. Kao posledica toga, smanjuje se obim potrošnje, a zadržava se struktura sektora.
Izobličenja i poremećaji
Ovo je najpesimističniji pristup, sa ekonomskim i političkim faktorima koji se igraju na najnepovoljniji način. Istovremeno, održavanje ograničenja, nastavak nepovoljnih trgovinskih uslova i nedostatak dovoljne političke podrške rezultiraju padom poverenja potrošača i preduzeća i održavanjem domaće tražnje na nivou krize. Kao rezultat, raste trend pada.
Kriza je katalizator
Pandemija i dalje predstavlja ozbiljnu pretnju za celokupnu globalnu ekonomiju i utiče na procese koji se odvijaju u svim segmentima poljoprivredno-prehrambene industrije. Dinamičnost ovih promena je, međutim, prilika za rast ove industrije, kao i za uvođenje novih, inovativnih rešenja, od kojih su se neka pojavila i ranije u drugačijoj meri.
Verovatnije je da će poljoprivrednici doći u direktan kontakt sa primaocima svojih proizvoda, trgovci su primorani da brzo poboljšaju svoje digitalne kanale distribucije i povećaju svoj protok, a potrošači mnogo pažljivije gledaju na nutritivnu vrednost hrane koju kupuju. Razni akteri u lancu poljoprivredno-prehrambene vrednosti takođe treba da budu spremni na velike strukturne promene sa kojima će morati da se nosi cela industrija. Kao što su posledice svih klimatskih promena sa kojima se suočavamo i pooštreno zakonodavstvo o životnoj sredini.
“Izazovi sa kojima se suočava poljoprivredno-prehrambeni sektor promenili su pravila igre. Pandemija je ubrzala inovativne procese koji su za nju neizbežni. Razni akteri – sama industrija, ali i zakonodavci – moraju biti u stanju da identifikuju nove mogućnosti, ali i da stvore načine delovanja koji će najbolje iskoristiti ovaj novi potencijal“, kaže Marja-Liisa Meurice, direktor EIT Food CLC North-East.
