Juče je u Marsh Open Space održan meetup “Originalni lideri”, u organizaciji Fondacije Novak Đoković, a pokretačka tema bilo je društveno preduzetništvo.
Tom prilikom svoje iskustvo podelili su iskusni i zaista originalni lideri – preduzetnici vođeni društvenom misijom i neki od budućih mentora programa – Emil Ediet, suvlasnik brenda KobaYagi igračke, Nana Radenković, suosnivačica Nove Iskre, Tamara Kojić, generalna direktorka Mokrin Housea, Miloš Paunović, suosnivač Razlivališta i Anica Spasov, predsednica udruženja Naša Kuća.
Tamara Kojić rekla je tom prilikom:
– Mislim da je za razvoj društvenog preduzetništva potrebno da osluškujemo šta su potrebe zajednice u kojoj se nalazimo, kao i da rešavamo probleme održivo, odnosno da razmišljamo na duže staze. Važno je i koliko se obrazujemo, čitamo i učimo jedni od drugih. Najvažniji zaključak sa današnjeg meetupa je da bez obzira na to u kom polju društvenog preduzetništva delujemo, svi rešavamo iste probleme koje muče nas i ljude u našem okruženju. Primetila sam da dosta ljudi u društvenom preduzetništvu razmišlja o višem cilju, a sebe zapostavlja. Moja poruka je da kada pazimo na društvo, treba da pazimo i na sebe.
Miloš Paunović na tu temu kaže:
– Mislim da je izuzetno važno da pre svega postoji pravi tim sa istom vizijom koji zna šta im je cilj i šta žele da postignu sa svojim društvenim preduzećem. Takođe, treba da budu svesni koja je ciljna grupa ljudi čiji problem rešavaju, kao i onih kojima će taj proizvod ili usluga biti namenjeni. Programi poput ovog su izuzetno važni jer pomažu da se struktuira način razmišljanja o biznisu i o idejama. Programi koji daju podršku u vidu mentorstva su dragoceni jer pružaju mogućnost da od iskusnih ljudi saznamo važne prečice. Takođe, za razvoj društvenog preduzeća trebalo bi da postoji institucionalna i finansijska podrška sistema u smislu početnog kapitala ili usmerenja ka fondovima.
Vidi i: Društveno preduzetništvo: Preduzeća kojima su ljudi važniji od profita
Emil Ediet otkrio je:
– Potrebne su na prvom mestu želja i volja, a potom i finansije, da neko sve to podrži. Najpotrebniji nam je glas da se daleko čuje o ovome što radimo i da svako prepozna to bar onako kako mi to vidimo. Mislim da je bitno da postoje mladi koji će da guraju to dalje i ne samo mladi nego i bilo koja druga vrsta preduzetnika i da uzmu stvar u svoje ruke.
Anica Spasov veoma dobro zna šta je najvažnije:
– Za razvoj i održivost društvenog preduzetništva potrebni su entuzijazam i jasna i čista ideja koji je to problem koji treba da rešimo. To su dve najvažnije stvari. Potrebno je i okruženje koje će da podstakne i pomogne razvoj preduzeća. Naravno, potrebna su i sistemska rešenja koja će i finansijski da omoguće, ali postoje načini sada gde svaka firma može u okviru svog društvenog poslovanja da odvoji sredstva. Sve u svemu potrebno je da imamo želju da promenimo zajednicu u kojoj živimo, za mene je to najvažnija stvar.
Nana Radenković saglasna je da je finansijska podrška u početku važna:
– Za razvoj testa i prototipa je važna, ali i nakon toga je bitno da se ta preduzetnička ideja unapredi. Kada se to dogodi onda je bitno da postoji neka vrsta podrške koja se realizuje u marketinškoj strategiji, jasnom i preciznom pozicioniranju u odnosu na identifikovano tržište. Sa druge strane, analize tržišta mogu biti jako skupe i i komplikovane. To je nešto što može da se dobije kao podrška od određenih mentroskih ili recimo organizacija i konsultanata koji razumeju određeno tržište. Bitno je da taj društveni preduzetnik dobije set nekih podrška od finansijskih, preko konsultativnih, do marketinških i na kraju krajeva medijskih.
Foto: Goran Srdanov
