Svi znamo “tog nekog” ili smo mi “taj neko” ko uvek kasni. Kakav god događaj da je u pitanju, koliko god da je važan sastanak – znate da se sigurno neće pojaviti na vreme.
Iako to mnogi smatraju nepoštovanjem i lošim manirima, postoje ljudi koji su apsolutno nesposobni da dođu negde kada je potrebno. I ma koliko to bilo frustrirajuće onima koji čekaju, čini se da se u tome krije (bar za one koji kasne) jako dobra vest.
Nedavna naučna studija otkrila je da iste one osobine koje čine te ljude sklonim kašnjenju pomažu im i da žive duže i imanju mnogo ispunjenije živote.
Poznato je da je stres veoma loš za zdravlje, a oni koji kasne osećaju manje stresa, nisu toliko pod pritiskom zbog rokova i generalno su opušteniji. Zbog toga im je krvni pritisak niži, kao i opasnost od srčanih oboljenja i moždanih udara, te imaju manje šanse da obole od depresije, što sve zajedno dovodi do dužeg života.
Kako je Dijana DeLonzor napisala u svojoj knjizi “Never Late Again”, mnogi ljudi su istovremeno i optimisti i nerealni. To znači da oni zaista iskreno veruju da mogu da stignu da obave sve što su naumili, ma koliko da je to mnogo obaveza, i da budu na vreme tamo gde je dogovoreno. Naravno, često imaju mnogo manje vremena nego što je potrebno za sve to, a optimistično veruju da je dovoljno – ma koliko puta da se dokazalo u praksi drugačije. A upravo taj optimizam može im značajno doprineti u životu.
– Istraživanje nam govori da je optimističan pogled na svet od rane mladosti može dovesti do boljeg zdravstvenog stanja i smanjiti procenat smrtnosti u narednih 15-40 godina.
Optimizam utiče i na produktivnost i uspeh. Istraživanje sprovedeno među prodavcima pokazalo je da optimisti prodaju čak 88% više nego njihove pesimistične kolege.
Slično tome, ljudi koji hronično kasne su perfekcionisti koji ne mogu da izađu iz kuće i krenu negde dok sve nije “pod konac”, tvrdi dr Linda Sapadin, specijalista za upravljanje vremenom i član Američke asocijacije psihologa. To je možda frustrirajuća osobina ako je ima vaš prijatelj, ali veoma poželjna karakteristika vašeg potencijalnog zaposlenog, koji ga može dovesti do sjajnih rezultata.
I konačno, važno je da shvatite da neki ljudi nisu isključivi krivci za to što kasne, jer možda imaju potpuno drugačiji osećaj za vreme od vas. Tim naučnika pustio je da isteče jedan minut, a potom je dve grupe ljudi – Tip A (ambiciozne) i Tip B (opuštene) pitao šta misle koliko je vremena prošlo. Njihova studija pokazala je da su predstavnici Tipa A u proseku rekli da je prošlo 58, a Tipa B 77 sekundi. Ta razlika u percepciji od 19 sekundi može lako da se uveća toliko da neko zakasni pola sata na ručak.
Autor: Original
Foto: Profimedia
