Dostojanstvena figura koja je vladala duže od bilo kog britanskog monarha, kraljica Elizabeta provela je 70 godina na prestolu a britansku monarhiju je modernizovala i uvela u 21. vek.
Njeno veliko dostignuće jeste to što je uspela da održi popularnost britanske monarhije, uprkos političkim, društvenim i kulturnim promenama koje su se desile tokom proteklih sedam decenija. Kraljica Elizabeta pomogla je da se monarhija modernizuje i približi narodu. Ukinula je dvorske rituale i dozvolila medijima, koji su često bili nametljivi i neprijateljski nastrojeni, da uđu u njenu palatu.
Dok se britanska nacija borila da pronađe mesto u novom svetskom poretku, a njena sopstvena porodica često nije ispunjavala očekivanja javnosti, kraljica Elizabeta bila je i ostala simbol stabilnosti.
Za veći deo sveta kraljica Elizabeta bila je oličenje Velike Britanije, ali je kao individua ostala enigma. Bila je povučena, nikada nije davala intervjue, izražavala lično mišljenje u javnosti ili pokazivala emocije.
“U posao je unela život i strast. Uspela je da modernizuje i evoluira monarhiju kao niko drugi”, rekao je njen unuk princ Vilijam, sada prestolonaslednik, u tv dokumentarcu 2012. godine.
MLADA KRALJICA
Elizabeta Aleksandra Meri rođena je 21. aprila 1926. godine u ulici Bruton 71, u centru Londona. Mlada princeza Elizabeta nije ni sanjala da će se popeti na tron. Međutim, njen ujak Edvard VIII abdicirao je 1936. zbog afere sa razvedenom ženom Volis Simpson. Ovaj događaj izazvao je skandal, kako unutar kraljevske porodice, tako i u ostatku sveta.
Tada je kruna prešla na kralja Džordža VI, Elizabetinog oca. Ona je imala samo deset godina. Već sa 25 godina, posle očeve smrti, Elizabeta je preuzela presto 6. februara 1952. i postala kraljica Elizabeta II.
Prvi od 15 premijera koji su služili tokom njene vladavine bio je Vinston Čerčil.
Tokom 70 godina vladavine kraljice Elizabete, Velika Britanija doživela je ogromne promene i postala kosmopolitsko i multietničko društvo.
Kraljica Elizabeta bila je na tronu tokom većeg dela Hladnog rata, nakon smrti sovjetskog lidera Josifa Staljina. Tokom njene vladavine, u SAD se promenilo čak 14 predsednika – od Harija Trumana do Džoa Bajdena.
Na početku svoje vladavine, kraljica se u velikoj meri oslanjala na savetnike svog oca, ali je postepeno dovela nove rukovodioce i diplomate na kraljevski dvor, u cilju da modernizuje monarhiju zajedno sa suprugom princom Filipom.
SMRT PRINCEZE DAJANE
Kada je 1997. godine poginula princeza Dajana, tada već bivša supruga Elizabetinog najstarijeg sina Čarlsa, to je bio možda i jedini trenutak kada je svet posumnjao da su dani monarhije odbrojani. Ovaj period je opisan i u filmu “Kraljica”, koji je dobio Oskara 2006. godine, kada je Elizabeta prikazana kao iskrena, ali neshvaćena.
Međutim, dok su njena deca i drugi članovi kraljevske porodice povremeno upadali ua razne afere i završavali na naslovnicama tabloida, kraljica Elizabeta je svih ovih decenija imala besprekorno ponašanje u javnosti. Čak su joj zamerali da je bila previše zvanična, distancirana i povučena.
Kritičari kažu da je jedini put pokazala emociju u javnosti nekoliko meseci nakon Dajanine smrti, kada su se članovi kraljevske porodice oprostili od jahte Britanija, koja im je služila za zvanične i neformalne posete širom sveta.
Ali ako je verovati onima koji su blisko sarađivali sa njom, kraljica Elizabeta privatno je bila pronicljiva i duhovita žena, koja je veoma dobro poznavala britanski narod.
KRUNISANJE
Elizabeta je postala kraljica 1952, a krunisana je 2. juna 1953. Ceremonija je održana u Vestministerskoj opatiji, uz televizijski prenos koji je odobrio princ Filip. Elizabeta je postala četrdeseti monarh u kraljevskoj lozi, koja vodi poreklo od 1066. i doba kralja Vilijama I Osvajača.
U septembru 2015. postala je monarh koji je najduže vladao Britanijom, pretekavši kraljicu Viktoriju, koja se popela na presto takođe u dvadesetim godinama.
Istraživanja javnog mnjenja pokazala su da Britanci u velikoj meri veruju u monarhiju. Međutim, pitanje je da li će tako ostati i posle kraljičine smrti, budući da kritičari tvrde da je Čarls daleko manje popularan među Britancima i da ne gaje tako snažne emocije kao što su imali prema Elizabeti.
PORODIČNI ŽIVOT
Tokom vladavine, uz kraljicu je skoro sve vreme bio njen suprug princ Filip, za kojeg se udala kada je imala 21. godinu. “Bila sam blagoslovena što sam u princu Filipu imala partnera voljnog da bude suprug monarha i nesebično podnese žrtvu koja ide uz to”, izjavila je kraljica Elizabeta u februaru ove godine, prilikom proslave sedamdesetogodišnjice vladavine.
Elizabeta i Filip su imali četvoro dece: Čarlsa (1948), En (1950), Endrua (1960) i Edvarda (1964). Imala je osmoro unučadi i 12 praunučadi.
Tokom 2002. godine, uoči proslave zlatnog jubileja i 50 godina na prestolu, u razmaku od samo nekoliko nedelja kraljica Elizabeta izgubila je i majku i sestru. Njena lična tuga pomogla joj je da učvrsti svoju poziciju neosporne matrijarhalne figure nacije.
Kraljica Elizabeta bila je poznata po tome što je nosila odeću jarkih boja, uz odgovarajući šešir, kako bi se izdvojila iz “gomile”. “Moraju da me vide da bi mi verovali”, šalila se na svoj račun.
Putovala je više od bilo kog monarha – imala je više od 250 inostranih posrta u više od 100 zemalja. Čak i u svojim devedesetim godinama redovno je obavljala kraljevske dužnosti.
Poznato je da je volela konje i konjske trke. Imala je svoje ergele, gajila je veliku ljubav prema životinjama i prirodi. Svaki slobodan trenutak koristila je da ode na neko od svojih imanja i uživa u šetnjama i jahanju.
ŠTA POSLE KRALJICE ELIZABETE?
Kraljičina porodica i britanska politička elita uvek su govorili sa divljenjem o Elizabeti i njenoj sposobnosti da se prilagodi svakoj situaciji, a da zadrži svoju dostojanstvenu ulogu.
Budući uspeh monarhije mogao bi da zavisi od toga koliko se Britanci dive osobi koja će se sledeća popeti na presto, odnosno princu Čarlsu.
Neće samo princ Čarls dobiti novu titulu, već i ostali članovi kraljevske porodice. Čarls će postati kralj Čarls III, stoga bi titulu vojvode od Edinburga mogao da dodeli drugom članu porodice, najverovatnije princu Edvardu.
Princ Vilijam i Kejt Midlton, koji su dugo nosili titule vojvode i vojvotkinje od Kembridža, sada su automatski postali vojvoda i vojvotkinja od Kornvola, zbog čega je odmah promenjen i njihov nalog na Tviteru. Takođe, trebalo bi da postanu princ i princeza od Velsa.
Kamila Parker Bouls, Čarlsova supruga i donedavno vojvotkinja od Kornvola, sada je kraljica supruga (eng. Queen consort). Inače, Kamila je udajom za Čarlsa automatski postala princeza od Velsa ali tu titulu nikada nije koristila iz poštovanja prema Čarlsovoj pokojnoj supruzi Dajani.
Iako Hari i Megan više nisu članovi kraljevske porodice, imenovanje Čarlsa kao kralja znači da bi Harijeva deca Arči i Lilibet Mauntbaten-Vindzor mogla da postanu princ Arči i princeza Lilibet.
Autor: Original
Foto: YouTube/BBC; Mathew Browne; Mark de Jong on Unsplash
