Pritisnite enter da počnete pretragu.

Ko je i zašto uveo letnje računanje vremena

Svake godine, poslednje nedelje marta prelazimo na letnje računanje vremena, kada se kazaljke pomeraju sa dva na tri časa. Evropski parlament izglasao je ranije odluku da EU prestane sa promenom vremena od 2021. godine, ali Vlada Srbije još nije razmatrala to pitanje.

Zašto je uvedeno letnje računanje vremena? Osnovna ideja je da se bolje iskoristi dnevna svetlost.

Leti kada su duži dani, pomera se sat tako da se jedan jutarnji sat „ukrade” i doda večeri – kako bi mrak pao kasnije.

To je, najpre, smislio američki političar i naučnik Bendžamin Frenklin, davne 1784. godine.

U vreme dok je, kao američki izaslanik, živeo u Parizu. U jednom pismu iz 1784. urednicima lista Journal of Paris, on savetuje Parižanima da štede sveće ustajući ranije kako bi što više koristili sunčevo svetlo.

Članak je, međutim, imao šaljivi karakter pa nije sasvim jasno koliko je Frenklin bio ozbiljan u svojoj sugestiji.

Nešto kasnije, 1895, novozelandski etnomolog i astronom Džordž Vernon Hadson predlagao je da se tokom leta čak dva sata unapred pomeraju časovnici.

Slična ideja je pala na pamet i pra-pra-pradedi pevača grupe Coldplay Krisa Martina – Vilijemu Vilitu 1907. godine.

On je objasnio da mu je to sinulo kada je tokom letnjeg jahanja ujutro primetio koliko je zavesa još spušteno. Ipak, nije doživeo da to vidi u Velikoj Britaniji.

Letnje računanje vremena prva je uvela Nemačka 1916. godine, a nekoliko nedelja kasnije i Velika Britanija.

Obe su tada bile u jeku Prvog svetskog rata i bilo im je vrlo značajno da što bolje iskoriste dnevnu svetlost, a sačuvaju ugalj.

Sledeće godine to je uradila Rusija, a 1918. i Sjedinjene Američke Države. Ipak, u mirnodopskim uslovima to nije zaživelo u Americi.

Pod pritiskom farmera, američki predsednik Vudro Vilson ubrzo je ukinuo letnje vreme, navodeći da se zemlja ponovo vraća „Božjem vremenu”.

Ni u Evropi nisu postojala pravila koja bi važila za sve. Tokom Drugog svetskog rata Britanci su, na primer, duplirali uštedu – pomerali su časovnike dva sata unapred.

Tek posle ovog rata u Americi je nastao haos sa računanjem vremena, piše portal Astronomija.

U zapadnoj Virdžiniji na jednoj autobuskoj liniji od pedesetak kilometara putnici su čak sedam puta morali da pomeraju kazaljke na časovnicima da bi ih uskladili sa propisanim tačnim vremenom. Transportni, kao i mnogi drugi gubici bili su milionski.

Letnje vreme je u tadašnju Socijalističku Federativnu Republiku Jugoslaviju stiglo, prvi put, tek 27. marta 1983. godine.

Pročitajte i: Vanredno stanje: Kako provoditi vreme?

Budi deo Viber Original zajednice

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *