Da li nekada pogledate na svoju to-do listu i osetite napad panike? To se desilo i Nini Bahadur, urednici lajfstajl rubrika nekoliko velikih svetskih portala, nakon čega je rešila da isproba “1-minute rule”.
Kako tvrdi, od tada joj je svaki dan postao “milion puta lakši”, a svoje iskustvo opisala je za Self.
– Imam razvijen sistem po kom zapisujem sve dnevne obaveze u planer i to olovkom, a spisak namirnica za kupovinu snimam u svoj telefon. I prilično su mi dobro išle sve velike stvari – ispunjavanje rokova za posao, društveni život, ali sam primetila da imam veliki problem da sprovedem one male, dosadne obaveze. To je dovodilo do nepotrebnog stresa, moj stan je bio neuredan i natrpan, a imala sam i kolekciju mrtvih biljaka – počinje ona svoju priču.
Ali, pre nekoliko meseci sve se promenilo.
– Prihvatila sam pravilo koje je moj život učinilo otprilike milion puta lakšim. Zove se pravilo od jednog minuta, a za njega sam saznala na Tviteru. To je termin koji je uvela autorka i ekspertkinja za sreću Grečen Rubin, a sama ideja je veoma jednostavna – ako vam je za neki zadatak potrebno minut ili manje da ga uradite, obavite to istog trenutka kada pomislite.
“Zbog toga što su zadaci tako brzi, nije mi bilo teško da se nateram da poštujem ovo pravilo, a dalo je velike rezultate”, napisala je Rubin u blogpostu kojim je objasnila svoju ideju.
“Držanje svih tih sitnih, a obaveznih stvari pod kontrolom učinilo je budem mnogo spokojnija i da ni u jednom trenutku ne paničim.”
Ovo je uticalo na mene na svakom mogućem nivou – biti bolje organizovan i pod manjim stresom za samo nekoliko sekundi? Može li zaista biti tako jednostavno?
Zato sam pitala Dr Džozefa Ferarija, psihologa i profesora koji je izučavao prokrastinaciju, da li bi ova jednostavna navika mogla dugoročno da bude korisna. Objasnio mi je da ovo može pomoći ljudima kojima je potrebno da bolje upravljaju vremenom, kao i ljudima koji uporno odlažu iste stvari.
“Ukoliko je neko hronični prokrastinator, ovaj plan mu nikako neće pomoći. Ali, ako treba da se nauče veštini upravljanja vremenom, i te kako bi moglo da upali”, rekao je Ferari i istakao da kreiranje navike pomaže da se bolje postave prioriteti i prestane odlaganje onog za čim nema potrebe.
Tada sam shvatila da sam smatrala prirodnim odlaganje nekih sitnih zadataka za “kasnije”, nemajući jasnu sliku o tome kada je to kasnije. A onda bi se te stvari nagomilale i stresirale me.
Recimo, pražnjenje mašine za sudove je veoma dosadan zadatak u kom ne mogu da uživam, pa nisam htela da ga obavljam odmah. Onda bih koristila posuđe ili escajg, samo ga sprala i ostavila u sudoperi. A onda bi se napravila gomila sapranog ali ne i opranog suđa. Da bih se toga rešila, morala sam da stojim pored mašine, praznim je i stavljam novo prljavo posuđe i to bi mi oduzelo 20 minuta. A sve to zato što me je mrzelo da ispraznim mašinu za veš čim je završila. Glupo, zar ne?
Ali nakon što sam usvojila ovo pravilo, odmah bih prionula na pražnjenje čim čujem da je mašina zapištala da je gotova, iako sam se od pomisli namrštila. Međutim, kada sam to uradila, shvatila sam da mi je trebao samo minut. I tako je naredna tri dana moj sudoper bio potpuno prazan, a mašina se postepeno punila. Srce mi je pevalo od sreće!
Kako je vreme prolazilo, shvatila sam snagu tih 60 sekundi – kačenje jakne i sklanjanje stvari čim ih skinem zahteva samo par sekundi, a pomaže da mi nikad ne trebaju sati da složim ormar. I verujte, ovo je bilo takvo osveženje za moj mozak.
Ovo su tri stvari u kojima mi je najviše pomoglo ovo pravilo
I-mejl
Ponosna sam na to što mi je inboks uvek prazan, odnosno nemam nepročitanih mejlova. Ali sam imala čudan stav da, ako odmah odgovorim na mejl, delovaću očajno, i slične gluposti. Sada, ako mejl zahteva da ili ne odgovor, ili proveru mog kalendara, ili neki sličan brzi odgovor, uradiću to odmah. A ako to znači da ću nekom odgovoriti 45 sekundi nakon što primim poruku, neka bude. Na taj način bar sigurno neću preskočiti ništa što je važno, a pokazuje klijentima i urednicima da sam laka za saradnju i dostupna.
Kućni poslovi
Ranije se lako dešavalo da se mali poslovi nagomilaju i postanu ogromni. Muž i ja bismo ostavljali šolje od kafe po kući, pidžame na podu, izvadili šrafciger iz nekog razloga i onda ga ostavili gde god, itd. A onda bismo svakih par dana bili frustrirani zbog haosa i satima spremali sve. To se više ne dešava, i to je sjajno. Znam da zvuči veoma jednostavno, ali vraćanje stvari na svoje mesto meni nije bila najlakša stvar na svetu. Zato je bilo teško naučiti sebe kako da to rešim odmah.
Osećaj ispunjenosti
Ja sam frilenser i uglavnom radim od kuće. Postoje dani kada imam utisak da ništa nisam uradila i tada verujem da sam totalni luzer. I veliku razliku pravi činjenica da sada mogu sebi da kažem: “Osim rada na tekstovima koje nisi završila, uspela si da opereš veš, poslala si 10 mejlova i zalila biljke”. Teško je kvantifikovati posao pisca, ali kada znam da sam osim toga uradila još nešto čini da se osećam bolje.
Pravilo jednog minuta pokazalo mi je da mi odlaganje stvari pravi veći haos nego što mi koristi i nego što sam mogla da pretpostavim.
Neće upaliti kod svakog, ali usvajanje manjih navika učinilo je da ja budem pod mnogo manjim stresom. Jer što manje nedovršenih stvari imam, to sam opuštenija i srećnija.
Autor: Original
Foto: Profimedia
