Sve veći broj mladih visokoobrazovanih ljudi zapošljava se na digitalnom tržištu i procenjuje se da postoji čak 20.000 radnika koji kod nas zarađuju putem interneta.
Prema prošlogodišnjem indeksu onlajn rada i po podacima Svetske banke iz 2015. godine, Srbija je u prvih 20 zemalja po broju zaposlenih posredstvom interneta na svetu, a pojedina istraživanja čak pokazuju da je, uz Ukrajinu i Rumuniju, u prve tri zemlje Evrope po digitalnom radu. Oni na globalnim platformama rade kao programeri, virtuelni asistenti, prevodioci, dizajneri, a mi smo pronašli neke od njih u želji da saznamo ko su digitalni radnici u Srbiji, koje poslove rade i kako od toga žive.
Digitalnim nomadima nazivaju se oni radnici koji imaju tu privilegiju da posao mogu da obavljaju s bilo kog mesta na svetu, nisu vezani za kancelariju, a vrlo često nemaju ni radno vreme, jedino što im je potrebno jeste internet.
I dok se širom sveta na takav način života odlučuju pre svega mladi ljudi koji žele da obiđu ceo svet a da u isto vreme neometano rade, te da im putovanja ne budu rezervisana samo za godišnje odmore, na našim prostorima onlajn karijere mnogi su izabrali jer nisu imali drugu opciju na raspolaganju. Umesto da čekaju da posao nađe njih, veliki broj mladih potražili su poslove na internetu i uglavnom zarađuju mnogo više nego njihovi roditelji ili vršnjaci koji su ostali u tradicionalnim, odnosno oflajn zanimanjima.
Sve je više kompanija širom sveta koje zapošljavaju ljude da rade na daljinu (remote) – čak 43 odsto radnika u Americi posao obavlja na daljinu, a taj broj će samo rasti. Sa druge strane, poslovi koje je moguće raditi onlajn su brojni – od programiranja, dizajna, analize kvaliteta (QA), računovodstva, preko pisanja, prevoda, predavanja, uređivanja, do korisničke podrške, marketinga, upravljanja projektima, a sve popularnija u Srbiji je i profesija virtuelnog asistenta.
Tim Centra za istraživanje javnih politika započeo je istraživanje u okviru svog novog programa “Srbija u digitalno doba: Budućnost rada”, u kojem nastoji da ispita kako digitalna transformacija utiče na sferu rada – u anketi koju je Centar sproveo od jula do avgusta 2018. godine učestvovalo je 228 ispitanika, od kojih su podjednak broj činili i muškarci i žene.
Većina ispitanika je između 26 i 35 godina i visoko je obrazovana (ima završene osnovne, master ili doktorske studije), što je trend i u zemljama Evropske unije. Od anketiranih, 30 odsto poseduje veštine iz oblasti razvoja softvera i tehnologije, 29 odsto je onih koji prevode i pišu, dok njih 22 odsto nudi kreativne usluge i usluge u oblasti multimedije. Većina žena radi u oblastima prevođenja, pisanja i kao predavači.
Glavni motivi uključivanja u onlajn rad su: pristup poslovima koji su bolje plaćeni, želja da se zaradi dodatni novac i nemogućnost pronalaska posla u oflajn svetu. Takođe, ispitanici vrednuju fleksibilnost i slobodu koje nudi takva vrsta posla, što takođe privlači i njihove kolege iz različitih zemalja Evropske unije i SAD.
Četvrtina učesnika ankete radi na dve platforme ili više platformi za onlajn zapošljavanje, a dve trećine ispitanika ima stalne klijente.
Gde pronaći onlajn posao?
Ukoliko i vi razmišljate o tome da postanete digitalni nomad, veliki je broj lokacija na kojima možete pronaći poslove, poput sajtova: We Work Remotely, Remote.co, Bibo Global Opportunity, koji nude stalne poslove; ili Upwork, Fiverr, Freelancer, TopTal, koji u ponudi imaju veliki broj angažmana za frilensere, kao i 99designs za dizajnere i Tutor ABC za one koji žele da podučavaju druge engleskom jeziku.
Marijana Jovanović, virtuelni asistent i projektni menadžer:
Radim kad hoću i koliko hoću, a direktori su mi na Baliju i u Brazilu
Kao virtuelni asistent Marijana radi dve godine. Sama bira radno vreme, koliko sati dnevno radi i kojim danima. Najvažnije je da uvek ispoštuje rokove i da nedeljno radi 22 sata. To je ono što je njenom sadašnjem klijentu bitno.
– Posao koji trenutno radim je dugoročan ili, kako naš narod voli da kaže, na neodređeno, tako da već neko vreme ne tražim nove klijente. Ali do sada sam ih nalazila preko UpWorka. Ta platforma je dobra, posebno za početnike jer posreduje između vas i klijenta, pa tako daje određenu sigurnost da ćete biti isplaćeni za urađen posao – kaže Marijana.
Objašnjava da njen sadašnji klijent ima nekoliko različitih onlajn prodavnica, od kojih je najveća prodavnica nakita. Marijanin posao je da vodi raznovrsne, najčešće kratkoročne projekte koji se odnose na onlajn istraživanja i podršku kupcima. Radi u timu sa ljudima iz različitih krajeva sveta, na primer, jedan od njenih direktora je na Baliju, a generalna menadžerka u Brazilu. Zbog toga ponekad mora da se prilagođava njihovim vremenskim zonama, ali to se retko dešava.
– Kad sam tek počela da se bavim ovim poslom, bilo je teško da objasnim ljudima čime se bavim. Međutim, sada se situacija promenila i ljudi su upućeniji i svesniji činjenice da se u današnje vreme skoro svi poslovi mogu obavljati s bilo kog mesta na planeti zahvaljujući modernim tehnologijama – otkriva Marijana.
Ističe da od svog posla može lepo da živi, a početnicima poručuje da ne očekuju da će brzo naći dugoročne poslove i klijente koji dobro plaćaju. Ali kao i u svakom poslu, važno je imati cilj, ne odustajati brzo i onda će se s vremenom sigurno pojaviti i taj klijent iz snova.
Srđan Knežević, grafički dizajner:
Ko je uporan i mnogo radi može lepo i da zaradi
– Sve je počelo slučajno 2008. godine. Moj drugar radio je kao frilens programer za jednu američku kompaniju, a ja sam tada bio na studijama arhitekture. Nije me zanimalo šta on to po ceo dan kuca na tastaturi sve dok jednog dana nismo došli do teme o dizajnu. Tad se za mene otvorio paralelni svet za koji nisam ni znao da postoji. Kao radoznao čovek, odmah sam se bacio na istraživanje i učenje, a potom i na traženje prvih poslova. Sećam se da sam skakao od sreće kad sam zaradio prvih 15 dolara – opisuje Srđan Knežević, grafički dizajner, svoje prvo radno iskustvo u digitalnom svetu.
Na prvi posao nije čekao dugo dok je danas konkurencija dosta veća. Ali upornost se i te kako isplati.
– Zarada je dovoljno velika da se zadovolje potrebe jedne porodice i da još nešto gurneš sa strane, ali sve zavisi od toga koliko si uporan da napraviš dobar posao sa klijentima. Oni su uglavnom korektni, ali kao i u svakom poslu, ima ih svakakvih – objašnjava Srđan.
Tako pojedini klijenti frilensere doživljavaju kao jeftinu radnu snagu, pa pokušavaju da ih iskoriste na razne načine. Sa druge strane, ima i onih korektnih i profesionalnih koji posluju fer i traže dugoročnu saradnju, a zanimljivo je i da u virtuelnom svetu postoji mogućnost za napredak.
– Ja sam dobio posao sa definisanim radnim vremenom, ali na daljinu. Mislim da je cilj svakog frilensera da se u jednom trenutku zaposli u nekoj kompaniji. Nisam osoba koja voli da sedi u maloj sobi po ceo dan bez kontakta sa spoljnim svetom. Danas delim kancelariju sa još nekoliko ortaka i zadovoljan sam – priznaje Srđan.
Otkriva i da je jedan od problema sa kojima se susreću frilenseri taj što nemaju plaćen odmor, pa čim ne rade, nema ni prihoda.
– Osim toga, rad od kuće zna da bude mač sa dve oštrice. Slabo se krećete, hranite se kako i kad stignete, a fizička aktivnost ne postoji – kaže Srđan, ali zaključuje i da se o tim stvarima treba misliti na vreme.
Dragana Stajić, copywriter:
U frilensingu je potrebna velika samodisciplina
Skoro devet godina Dragana je radila kao frilenser kopirajter. Kancelarija su joj bili dnevna soba, bašta kafića ili kancelarije u koje je odlazila kad su joj za posao bili potrebni mir i koncentracija. Sama je određivala kad radi, a kad ide na odmor, birala je projekte i klijente, kao i obim posla.
– Ali frilensing ima i svoje mane. Ako ne nađete stalnog klijenta, prihodi vam variraju i nemate stabilnost koju pruža fiksna plata u nekoj firmi. Zato da biste samostalno radili u digitalnom svetu, potrebna vam je velika samodisciplina – ukazuje Dragana, koja je trenutno zaposlena kao Technical Content Writer sa punim radnim vremenom u jednoj novosadskoj firmi.
Na “običan” posao se, kaže, odlučila zato što joj je pozicija bila veoma zanimljiva, a i dopao joj se izazov da posle toliko godina promeni način rada. Nedostajali su joj i kontakt i živa reč sa kolegama, tako da sada uživa na novom poslu. Ali svima onima koji tek ulaze u frilensing vode preporučuje da na početku konkurišu na što više poslova, kao i da nude usluge mnogo povoljnije od standardne tarife.
– To pomaže da steknete iskustvo na platformi i da dobijete ocenu od klijenta, a sa dobrom prosečnom ocenom lakše je dobiti angažman. Takođe mislim da treba personalizovati tekst svake ponude umesto da se svim klijentima šalje isti šablon – savetuje Dragana.
Milena Kovačević, prodakt menadžer:
Radim “nešto na kompjuteru” za “neke Amerikance”
Po obrazovanju Milena je profesor srpskog jezika. Nakon završenog fakulteta, kao i većina njenih kolega, shvatila je da je teško naći posao u struci i zato se okrenula ka IT industriji. Prvo je radila kao comjuniti i marketing menadžer, to jest poslove promocije i rada u digitalnom marketingu. Kako je vreme prolazilo, a njeno znanje iz te oblasti raslo, tako je preko prijatelja saznala za jednu startap kompaniju iz Njujorka koja se bavi pronalaženjem poslova na daljinu za žene. Nakon tri kruga intervjua, dodali su je u njihovu bazu, a ubrzo su joj i javili da su pronašli posao za nju. Tako je počeo Milenin rad za kompanije u Americi.
– Već skoro četiri godine radim na poziciji prodakt menadžera, koja podrazumeva da zajedno sa timom programera i dizajnera radim na razvoju proizvoda. To može biti neka aplikacija, softver, usluga, a osim toga, moj posao podrazumeva i svakodnevnu komunikaciju sa klijentima, testiranje platforme, istraživanje tržišta, konkurencije i slično – pojašnjava Milena.
U proseku radi osam sati dnevno, s tim što sastanci ponekad znaju da potraju i do kasno uveče zbog razlike u vremenu. Godišnje uglavnom ima 15 radnih dana odmora, plus lokalne državne praznike, a uz to jednom godišnje ide i na tim-bilding putovanja, na kojima ceo tim kompanije za koju radi provede zajedno nedelju dana u cilju druženja i zbližavanja.
– I u virtuelnom svetu možete da napredujete ukoliko dobro i savesno obavljate svoj posao. Na primer, u prethodnoj kompaniji bila sam zaposlena u službi koja se zove Customer Support, to jest u sektoru korisničke podrške. Budući da sam stalno pokazivala interesovanje i nove ideje kako da poboljšamo proizvod, u kompaniji su to prepoznali i nagradili me unapređenjem u poziciju prodakt menadžera – kaže Milena.
Sadašnji posao doneo joj je slobodu, ali i mogućnost da stalno putuje i da radi odakle poželi sve dok ima dobru internet konekciju. A kako joj je teško da ljudima u svom okruženju objasni šta tačno radi, onda im ukratko samo kaže da radi “nešto na kompjuteru za neke Amerikance”. To im bude dovoljno, pa ne mora da ulazi dublje u razgovor jer nije baš jednostavno pojasniti život digitalnih nomada.
– Od svog posla mogu da živim sasvim pristojno. To je zasad jedna jako lepa simbioza gde strane kompanije plaćaju radnike znatno manje nego što bi ih plaćali u svojim državama, a za naše uslove te plate su daleko iznad državnog proseka – zaključuje Milena.
Marica Rakićević, prevodilac:
I od klijenata može mnogo da se nauči
– Pre šest godina ostala sam bez posla. U to vreme puno sam čitala o frilensingu, pa sam rešila da se i sama oprobam u tome. Želela sam da proverim da li to zaista funkcioniše. Kad sam na karticu prebacila prvih zarađenih 60 dolara, otišla sam na benzinsku pumpu, sipala gorivo u auto, provukla karticu na kasi i shvatila da to zaista radi – kaže na početku razgovora Marica.
Njeno primarno zanimanje je prevodilac za engleski, francuski i arapski jezik, a zahvaljujući radu na onlajn platformama stekla je i nove veštine. Poslove nalazi relativno lako jer iza sebe ima oko 2.400 sati rada i iskustvo u raznim oblastima.
– Kad imam vremena, često konkurišem i za kratkotrajne projekte transkripcije, lektorisanja, SEO, ali želim da naglasim da sam upravo od nekih klijenata naučila mnoge korisne stvari koje su mi kasnije pomogle u nalaženju novih poslova. Klijenti sa kojima sam do sada sarađivala bili su uglavnom korektni, precizni u svojim uputstvima i uvek na raspolaganju za bilo kakvo dodatno objašnjenje – otkriva Marica.
Poput kolega, i ona kao glavne prednosti poslova na daljinu ističe mogućnost da radite kada želite, a uz to su satnica i zarada mnogo bolje nego da taj isti posao radite u nekoj našoj kompaniji. Sa druge strane, u negativne aspekte spada to što lako možete da izgubite radne navike, što često previše vremena provodite kod kuće i što nemate nikakve garancije da će neki posao trajati.
Stefan Stanković, web-developer:
Od igranja igrica do izrade sajtova
Stefan se bavi izradom veb-sajtova, od izgleda do funkcionalnosti, a glavni krivac za njegovu profesiju je gejming. Kako je u srednjoj školi često igrao video-igre, tako je uvek kad je trebalo da se napravi nešto za gejm server, forum ili fejsbuk stranicu, on bio taj koji se “igrao” tim stvarima.
– Već u prvoj godini srednje škole znao sam da ću se baviti vebom. Tada je u mom fokusu bio samo dizajn, a onda sam se kasnije prebacio na programiranje – kaže Stefan.
Otkriva i da je nakon završetka srednje tehničke škole, upisao i završio tri tromesečna kursa za veb-divelopment da bi stekao osnovno znanje iz te oblasti. Posle toga nastavio je sa učenjem na onlajn kursevima, ali je ipak najviše naučio kroz rad i praksu.
– Mogućnostima u ovom poslu nema granica, ali sve zavisi od vas, koliko ste spremni tome da se posvetite, da nešto stvorite, napravite. Ja sam samostalan od 20. godine, sam sebe izdržavam i kad za ceo dan ne uradim ništa, ne osećam se prijatno – priznaje Stefan.
Ipak trudi se, kako kaže, da dva-tri puta godišnje izdvoji po nedelju dana za odmor i da otputuje negde gde će napuniti baterije i isključiti se od posla. Poput većine frilensera, i on ponekad ima problem da objasni ljudima u Srbiji čim se bavi, i to uglavnom starijima koji ne prate tehnologije. Jezik i terminologija koji se koriste u njegovom poslu za njih su čista nepoznanica, ali ne i za Stefanove prijatelje koji znaju da je on prava adresa kad im treba savet o frilens poslovima
Ko na Guglu najviše traži Upwork?
Upwork je najpopularnija platforma za frilensere. Prema podacima Google Trendsa, ta reč u pretrazi najviše se traži u Bangladešu, zatim u Makedoniji, pa u Srbiji, koja se nalazi na trećem mestu. Ali ako se u obzir uzme činjenica da Bangladeš ima 164 miliona stanovnika, onda postaje jasno da je Upwork daleko popularniji u Srbiji i Makedoniji u odnosu na broj stanovnika nego bilo gde drugo u svetu.
Digitalni nomadi:
- imaju između 26 i 35 godina,
- visoko su obrazovani,
- polovina njih radi oko 20 sati nedeljno, što je trend i u zemljama EU,
- prosečna bruto zarada muškaraca je 1.000 dolara mesečno, a žena 217 dolara nedeljno
Tekst: Biljana Stefanović
Foto: Profimedia
1 thought on “Kako je Srbija postala zemlja digitalnih nomada”