Vrednost digitalne valute bitcoin raste, a u prvoj nedelji januara je prvi put dosegla više od 40.000 američkih dolara, udvostručivši se za manje od mesec dana. Cena bitcoina je skočila za više od 700 odsto otkako je pandemija prvi put proglašena u martu 2020, od početnih vrednosti od oko 5.000 dolara.
Ovako naglom porastu vrednosti prve kriptovalute svakako je doprineo rizik od ekonomskog kraha izazvanog pandemijom COVID-19 kada su vlade širom sveta preplavile globalno tržište novcem iz centralnih banaka kako bi povećale potrošnju i pomogle u spašavanju ekonomije.
Ali povećana količina novca smanjuje njegovu vrednost i tera ljude da traže tipove imovine koja je otporna na inflaciju. U ovakvoj klimi, bitcoin je postao zaštita od nadolazeće inflacije i loših prognoza za druge imovinske vrednosti, pojašnjava magazin Moneyweb.
Takođe, dodatni razlozi su, kako piše Bloomberg, da ga poseduje relativno mali broj ljudi – oko dva odsto računa kontroliše 95 odsto sveukupne ponude bitcoina. Ako se njime trguje kada je količina mala, promene u cenama će biti povećane. Kao i tržišna struktura kriptovalute koja se sastoji od stotina nepovezanih berzi koje su u stvari tako nezavisna ostrva likvidnosti.
Povećana potražnja institucionalnih, korporativnih i nedavno maloprodajnih investitora za digitalnim valutama podstakla je porast bitcoina na samom početku 2021. Potražnju je povećala mogućnost brzog prihoda u svetu u kojem trenutno vladaju ultra niski prinosi i negativne kamatne stope.
Pogledaj i: Bitcoin bi do februara mogao da vredi 50.000 dolara
Međutim, kako upoziravaju ekonomski stručnjaci, moglo bi doći do novih korekcija vrednosti kriptovaluta. “Iako je dalji rast neizbežan, investitori ne bi trebalo da očekuju da će uspon biti pravolinijski“, rekao je Gevin Smit, izvršni direktor konzorcijuma za kriptovalute Panxora Group, prenosi Reuters.
“Realnost je da je bitcoin daleko od toga da bude ‘čarobno stablo novca’, niti je oslobođen padova u vrednosti. Zapravo, možemo očekivati padove od čak 25 odsto u trenutcima kada investitori povremeno povlače stečenu dobit“, dodao je Smit.
Šta je bitcoin?
Bitcoin je digitalni novac, stvoren i čuvan elektronski, ne štampa se kao novčanice i njegovo tržište je decentralizovano, što je najznačajnija karaktereistika kriptovaluta. Proizvodi se pomoću kompjutera širom sveta koristeći softver koji rešava matematičke probleme.
Tržište kriptovalita je relativno novo s bitcoinom koji je nastao pre 12 godina kao ideja softver developera Satoši Nakamotoa – stvaranje valute bez centralne vlasti, s elektronskim prenosom, s vrlo malim ili nikakvim troškovima transakcije.
Bitcoin je prvi put lansiran 2009. kao kriptovaluta i neko vreme je korišćen kao digitalni novac na marginama ekonomskih tokova. Od tada je postao mejnstrim valuta, a danas se gotovo ekskluzivno koristi kao “digitalno zlato”, što znači redak digitalni izvor imovine.
Intelektualno i ideološko poreklo bitcoina potiče iz cyberpunk pokreta iz 1990-ih i početka 2000-ih godina, na koji se gledalo kao na anti-establišment, anarhistički projekat usmeren na rušenje modernog kapitalizma, dok su danas kupci bitcoina sami stubovi finansijske elite.
Britanski The Guardian piše kako se bitcoin početkom 2017. vinuo sa nešto ispod 1.000 dolara da bi se u roku od 12 meseci približio vrednosti od 20.000 dolara, a zatim pao na oko 3.000 dolara u roku od nekoliko nedelja početkom 2018. godine. Tada ga je većina mejnstrim investitora, centralnih bankara i finansijera otpisala kao opasan, anoniman instrument za prevarante i teroriste.
Bitcoin se kopa pomoću kompjutera, tj. korišćenjem procesorskog vremena i distribucije u bitcoin mreži, uz pomoć matematičke formule za proizvodnju bitcoina koja je svima dostupna jer je napisana OpenSource kodom, odnosno otvorenim softverom.
Mreža takođe procesuira transakcije napravljene pomoću bitcoina, što rezultira stvaranjem sopstvene platne mreže. Bitcoin protokol, tj. algoritam pomoću kojeg funkcioniše ovaj sistem, ograničen je na izdavanje 21 miliona bitcoina.
Međutim, svaki bitcoin ima mnogo veću vrednost od tradicionalne valute i zato se deli na manje delove. Najmanja je milionitinti deo, Satoši, koji je dobio ime po njegovom tvorcu.
Izvor: Radio Slobodna Evropa
Foto: André François McKenzie / Unsplash
