“Osmijeh” hora Svi uglas! nova je obrada pesme Grupe 220 posvećena svim borcima za prirodu. Pokrenut kao hor u kojem pevaju isključivo romska deca, Svi uglas! pet godina kasnije okuplja i otvoren je za sve ljude koji vole da pevaju i imaju zdravu svest o stvarnosti u kojoj živimo. Inicijatorka cele priče, Maja Ćurčić iz Art Aparata, u razgovoru za Original otkriva dalje planove i projekte.
Maja Ćurčić je nastavnica muzike koja je svojevremeno pokrenula muzičku radionicu u beogradskom Svratištu za decu, gde su većinom romska deca koja su uključena u život i rad na ulici ili su u riziku da to postanu. Uprkos svim poteškoćama koje jedan takav projekat može da donese, rezultati su brzo postajali vidljivi – od odnosa u samom horu i razvoja njegovih mladih članova, preko želje čak i “slučajnih prolaznika” da se spontano uključe u jednu takvu priču, kroz probe ili javne nastupe.
“Svi uglas! koristi muziku kako bi kod romske dece i mladih podsticao razvoj različitih znanja i veština, a široj zajednici pomogao da upozna romsku kulturu i razvije solidarnost, empatiju prema problemima sa kojima se suočavaju deca i mladi iz romske populacije… Mi u Art Aparatu verujemo da je muzika moćan alat za podsticanje pozitivnih promena u društvu i pokušavamo da kroz direktan susret i zajednički rad ljudi koji nemaju često prilike da se sretnu i rade zajedno, stvorimo prilike da se kroz prijateljstva jača i solidarnost prema onima koji u društvu imaju malo prilika i mislim da su to stvari koje su nam u ovim kriznim vremenima potrebne možda više nego ranije”, objašnjava Maja.
Rezervisana je prema tvrdnji da “muzika sama može da promeni svet”, ali se kroz priču o Svi uglas! već sad dosta jasno vidi da može da pokrene dobro u ljudima, da inicira komunikaciju i podstakne razumevanje. Nekad tome u prilog govore scene u kojima se lokalni klinci iz kraja priključuju probi, upoznaju i prepoznaju sa članovima hora, ponekad u zajedničkoj obradi pesme na romskom jeziku i njenom izvođenju pred punom salom Narodnog pozorišta.
“Muzika je bliska skoro svakom ljudskom biću i ona ima ogromnu moć da u ljudima probudi jake emocije. Mislimo da muzika sama sigurno ne može da promeni svet, ali duboko verujemo da ona u ljudima podstiče zajedništvo i budi ljubav i komunikaciju.“
Ko danas sve čini hor Svi uglas?
Hor Svi uglas! čine romska deca uključena u život i rad na ulici, mladi iz romske populacije i svi drugi mladi i stariji ljudi koji vole da pevaju i žele da uče o romskoj kulturi. Naša vesela družina je na poslednjem koncertu brojala oko 80 pevača i pevačica i nadamo se da će u budućnosti moći da nas bude još više i da ćemo biti još veseliji i glasniji.
Kad se osvrneš unazad, šta je bilo najteže?
Teme kojima se mi najčešće bavimo se smatraju za kompleksne jer je položaj nekih od naših učesnika izrazito težak, ali smatramo da kada vas neka tema iskreno zanima i na njoj želite da radite ta težina vam lakše i pada. Ono što nas najviše motiviše je vera u ljude i uverenje da smo svi dobri ako nam se pruži prilika da to budemo i sa time prilazimo svim našim učesnicima, bilo da dolaze sa margine ili iz privilegovanog položaja.
Mnogo više od kompleksnosti tema kojima se bavimo, pogađa nas to što kultura u našem društvu nema dovoljno podrške od strane države. Kao organizacija koja dugo koristi umetnost da bi adresirala važne društvene teme, smatramo da ovaj prostor mora biti veći kako bi svi akteri koji se umetnošću i kulturom bave posvećeno mogli da razvijaju svoje programe i kako bi se u društvu negovala raznolikost kulturnog izraza, što smatramo važnim za svako društvo.
Kako birate pesme koje radite, a kako prilike u kojima ćete nastupati?
Kada je u pitanju hor Svi uglas! biramo pesme zajedno sa učesnicima, a polovina naših pesama je na romskom jeziku. Na ovaj način, romska deca imaju priliku da osveste da govore dva jezika, a da je njihov maternji jezik drugima veoma težak i da je njegovo poznavanje jedan uspeh koji često nije prepoznat i u društvu nagrađen.
Pored toga, za sve ljude iz šire zajednice pevanje na romskom znači i upoznavanje sa jezikom ali i muzičkom tradicijom. Veoma pažljivo biramo gde nastupamo i dugo se spremamo za svoje nastupe. Smatramo da je ovo jako važno i za decu ali i odrasle i svaki put kada nastupamo to radimo sa kompletnim pratećim bendom i trudimo se da svaki naš nastup bude nezaboravno iskustvo i za nas i za našu publiku.
Koji dosadašnji nastup smatraš najznačajnijim i zašto?
Mi smo dva puta nastupali u Narodnom pozorištu u Beogradu, a naš poslednji nastup početkom 2020. godine je možda najznačajniji koji smo imali. Prvo, smatramo da je izuzetno važno što nam je ovako značajna inatitucija kulture otvorila svoje vrata i to dva puta, na tome smo im beskrajno zahvalni. Ponosni smo što smo oba puta napunili scenu Raša Plaović, a drugi put smo imali situaciju i da roditelji ostaju ispred sale, da bi sva deca mogla da uđu. To mnogo znači našem horu i motiviše nas da nastavljamo dalje.
Šta je dalje?
Ove godine projekat je ušao u fazu institucionalnog razvoja, tokom kojeg ćemo širiti naš tim, stvarati nova partnerstva i pokušati da u našu muzičku priču uključimo i ljude iz drugih gradova u Srbiji.
Narednih godinu godinu dana, romska deca i mladi ali i svi drugi koji vole da pevaju i žele da uče o romskoj kulturi, imaće priliku da se druže kroz pevanje, ali učestvuju i u različitim edukativnim radionicama, da kroz otvorene razgovore, okrugle stolove i tribine uče o romskoj kulturi i zajedno kreativno stvaraju sa romskom zajednicom.
Paralelno, razvijamo priručnik kojim želimo i da druge nastavnike i omladinske radnike upoznamo sa našom metodologijom i pomognemo svima onima koji počinju da rade sa osetljivim grupama i ne znaju odakle da krenu. Trenutno Art Aparat, zajedno sa organizacijama Filopolitiks i Bg centar za ljudska prava, sprovodi i projekat Divan hub, koji se bavi povezivanjem aktera koji koriste, ili žele da koriste umetnost kao alat za društvenu promenu, kao i promovisanjem angažovanih umetničkih praksi.
