Pandemija izazvana koronavirusom uticala je na sve aspekte ekonomske aktivnosti kako na nivou pojedinačnih zemalja tako i na globalnom nivou.
Najvrednije evropske digitalne kompanije, uključujući i startape, izgubile su ukupno 383 milijarde evra u vrednosti od 31. januara ove godine, što je pad od čak 33 odsto.
Jedne od retkih kompanija koje u ovom periodu doživljavaju rast su one čije su usluge i servisi dostupni milionima ljudi iz sigurnosti njihovih domova, rezultati su istraživanja koje je sprovela Inicijativa Digitalna Srbija.
Svi identifikovani rizici i prilike iznedrili su potrebu za novim i inovativnim digitalnim rešenjima u novom ekosistemu koji je nastao preko noći. Pored činjenice da neće sve kompanije pretrpeti negativne posledice ove pandemije, potrebno je istaći i da je više od polovine Fortune 500 kompanija nastalo u periodima kriza. Dodatno, važno je napomenuti da su nakon ekonomske krize 2007-2009. godine tehnološke kompanije te koje su se brže oporavile od ostatka privrede.
Kako ova kriza utiče na domaću digitalnu privredu naročito je važno ako znamo da je ona u poslednjem periodu beležila nemali rast — rekordni prošlogodišnji izvoz iznosio je 1,4 milijarde evra, dok su Beograd i Novi Sad prepoznati u izveštaju Startup Genome-a kao relevantni za razvoj startapa, posebno u domenu razvoja video-igara i blockchaina.
Glavni zaključci
Analizirajući odgovore na upitnike koje su za ovu priliku popunjavale domaće digitalne kompanije, startapi, frilenseri i tradicionalne kompanije Inicijativa Digitalna Srbija došla je do zaključka da je kriza izazvana pandemijom Covid-19 različitno pogodila različite segmente digitalne privrede:
Većina startapa i digitalnih kompanija već oseća negativne posledice pandemije. Startapi ipak beleže veći pad prodaje — čak dve trećine u procentu većem od 60. Polovina digitalnih kompanija i frilensera beleži pad prihoda veći od 30 odsto.
Većina nije otpuštala radnike, niti planira, ali 40 odsto digitalnih kompanija i 25 odsto startapa planira smanjenje plata. Opao je i otvoreni broj pozicija u IT-ju, ali manje nego u drugim sektorima. Za ovaj ispod prosečni pad zaslužne su pre svega kompanije iz drugih sektora, koje su povećale broj traženih IT pozicija — još jedna potvrda da kompanije iz svih oblasti vide svoj opstanak u trenutnoj pandemiji kroz digitalizaciju i digitalnu transformaciju.
Digitalni sektor je uglavnom pesimističan. Čak dve trećine digitalnih kompanija, 50 odsto startapa i 46 odsto frilensera misli da će se situacija još pogoršavati. Za sada, uslužne kompanije su pogođene više od onih koje prihoduju od prodaje svojih proizvoda. Najveća razlika je u pozitivnim efektima, koje je osetilo skoro duplo više kompanija sa sopstvenim proizvodom. Ovo ipak treba uzeti sa rezervom jer polovina ovih kompanija još uvek ne može da proceni uticaj, što znači da situacija može da se preokrene. Kada je reč o negativnim efektima Covid-19, podaci pokazuju da su domaće kompanije trenutno više pogođene od stranih.
I startapi i kompanije u podjednakoj meri rade na kreiranju rešenja za Covid-19, čak 25 odsto njih.
Među frilenserima koji su doživeli negativne efekte 85 odsto njih misli da će zbog posledica Covid-19 morati da traži alternativne načine prihoda. Ovo je posebno zabrinjavajuće imajući u vidu da zaposlenost opada širom sveta, a da je Srbija među prvim zemljama u svetu po udelu stanovništva koji zarađuju na internetu, sa čak četiri frilensera na 1.000 stanovnika. Ipak, stručnjaci predviđaju ciklično negativan uticaj na frilensere uz strukturalno pozitivan uticaj koji se može očekivati na dugi rok.
Iz Inicijative Digitalna Srbija navode da podaci koji su predstavljeni u ovom izveštaju su u najvećoj meri zasnovani na odgovorima na upitnike, posebno kreirane za ovo istraživanje, na koje je do sada odgovorilo više od 300 pojedinaca. Prikupljanje podataka se vrši i dalje, a rezultati se ažuriraju na redovnom nivou.
Pročitajte i: Spasite planetu igrajući video igru koju je kreirala NASA
Foto: Profimedia
