Neke knjige napisane su tako da ih možete čitati više puta i nijedan neće biti uludo potrošeno vreme, a jedina greška sa njima koju možete da napravite jeste da ih nikada ne pročitate.
Na listi 10 knjiga koje bi svi trebalo da pročitaju bar jednom nalaze se neki od najčitanijih klasika svih vremena, ali i one koje su na putu da postanu klasici novim generacijama. Svima im je zajedničko što objedinjuju veliku literarnu vrednost, maestralne tehnike pripovedanja, zanimljive teme i stil koji osvaja.
“Sto godina samoće”, Gabrijel Garsija Markez
Najpoznatiji roman nobelovca Markeza objavljen je 1967. i do sada preveden na gotovo 30 svetskih jezika, prodat u milionima primeraka širom sveta i postao je jedno od najvažnijih dela svetske književnosti. Reč je o delu kolumbijske književnosti koje prati nekoliko generacija porodice Buendia u izmišljenom gradiću Makondo, koji su osnovali Hoze Arkadio Buendia i njegova žena Ursula Iguaran, u potrazi za boljim životom.
Upravo lik Ursule povezuje brojne generacije. Naime, ona umire u dubokoj starosti (između 114. i 122. godine) pa svedoči svim usponima i padovima porodice. Ono što ovo delo izdvaja od sličnih porodičnih saga jeste upotreba magijskog realizma – reč je o tehnici kojom se prepliću san i java, realno i nerealno i ne postoji jasna granica između toga. Ceo koncept ove priče zamišljen je kao kritika kolumbijske istorije kroz priču jedne nesrećne porodice, prožeta metaforom na svim nivoima.
Ana Karenjina, Lav Nikolajevič Tolstoj
Nezaobilazna Ana Karenjina jedno je od najznačajnijih književnih dela svih vremena. Veliki Tolstoj u njoj daje prikaz ruskog društva sedamdesetih godina 19. veka kroz slike ljubavi kao temeljnog pokretača ljudskih života i to kroz tri različita braka i jednu vanbračnu vezu. Takođe detaljno raspravlja o religiji, položaju ruskog seljaka u društvu i traženju smisla života, a sve to kroz lik Levina kao protivtežu Ani. Slojevitost ovog dela potvrđuje i to što ga je žanrovski teško definisati kao jednu vrstu romana, jer se u njemu prepliću elementi filozofskog, psihološkog, ljubavnog i društvenog romana, kao i romana karaktera. Kroz ovu žanrovsku isprepletanost Tolstoj je uspeo da stvori likove koji kao da su zaista od krvi i mesa, koji svi redom u sebi imaju i dobre i loše osobine, potpuno suprotno postupcima karakterizacije likova u ranijim književnim epohama. Jer, na kraju krajeva, idealne osobe ne postoje.
Mali Princ, Antoan de Sent Egziperi
Gotovo da ne postoji osoba koja je pročitala “Malog princa” i ostala ravnodušna. To je knjiga koja savršeno spaja decu i odrasle i koja briše granicu između dečje i književnosti za odrasle. Reč je o delu tzv. fantastične književnosti, koje gradi imaginaran svet na podlozi realnog sveta, a sve to umotano u priču o susretu avijatičara i zlatokosog dečaka u bespućima pustinje. Knjiga nastala davne 1943. godine i danas je vrlo aktuelna kroz svoju kritiku društva i upozoravanje na prave životne vrednosti, a upravo je to ono što podstiče odrasle na čitanje ovog bezvremenskog dela. Gotovo svaka rečenica koju mali princ izgovara u knjizi postala je kultna, a njegove poruke o detinjstvu, odnosima s ljudima i svim onim sitnicama koje zaista vrede truda ne mogu biti istinitije.
Stranac, Alber Kami
Zagonetni mladić koji ne pokazuje osećanja ni na sahrani svoje majke, ne mari za ljubav ni karijeru i postaje slučajni ubica bez ikakvog motiva, a sve samo zato što smatra da ionako ne može da utiče na svoj život, temelj je jednog od najvažnijih romana 20. veka, Kamijevog Stranca. Glavni lik, Merso, hronološki iznosi događaje u svom život, dok se pripovedač vodi idejom apsurda, odakle je i nastao pojam filozofije apsurda. Kako smatra da nema smisla ulagati u odnose s ljudima, jer čovek ionako na kraju umire sam, potpuni je stranac svima oko sebe iako njegova okolina uvek nastoji da dopre do njega, ali je najviše stranac sebi samom. Sukobljava se s celim svetom, odbacuje ljubav, religiju, karijeru, pa i samu slobodu. Iako lik Mersoa i danas zbunjuje kako književne teoretičare, tako i psihologe, on nam otvara nove vidike i navodi nas da dobro promislimo o tome kako ćemo proživeti godine koje su nam preostale.
Zločin i kazna, Fjodor Mihajlovič Dostojevski
Dostojevski je bio veoma cenjen kao autor i tokom svog života, dok su nakon smrti njegova ušla među najbolje klasike svih vremena. Mnogima je najpoznatiji i najdraži njegov kultni realističko-modernistički roman Zločin i kazna u kom kroz lik mladića Raskoljnikova progovara o problemima zločina i kazne, greha i traženja pravde, ispaštanju siromašnih, osiromašenom plemstvu i mračnoj petrogradskoj stvarnosti onog doba. Roman počinje Raskoljnikovim ubistvom starice, čijim novcem je planirao da pomogne onima koji ga nemaju – Marmeladovima, svojoj porodici i sebi, a ostatak romana zamišljen je kao, pre svega, roman ideje čemu su podređeni i likovi i fabula, dok je elementima unutrašnjih monologa Dostojevski već zakoračio u epohu modernizma.
Istočno od raja, Džon Stajnbek
Američki nobelovac Džon Stajnbek u svojoj karijeri ispisao je mnoge značajne književne stranice, ali Istočno od raja mnogi kritičari proglašavaju njegovim najboljim i najambicioznijim romanom u kom je stvorio svoje kultne likove poput protagoniste Kala Traska.
Radnja romana smeštena je u dolinu reke Salinas u Kaliforniji, a prati sudbine dve porodice, Trask i Hamilton. Porodične tajne i nesređeni odnosi, potraga za identitetom i majkom, misteriozna ljubav i njene smrtonosne posledice neki su od najvažnijih elemenata romana koji je 1955. reditelj Elia Kaz preneo i na filmsko platno, poverivši glavnu ulogu Džejmsu Dinu.
U romanu su veoma naglašeni biblijski elementi, počevši od same činjenice što je Adam vrlo pobožan, što je majka Kejt pomalo nalik Mariji Magdaleni, pa sve do očiglednih motiva Adama i Eve i Kaina i Abela. Sve to ovaj roman čini jednim od najčitanijih i najvažnijih u istoriji američke književnosti 20. veka.
Životinjska farma, Džordž Orvel
Orvelova Životinjska farma bila je zabranjena širom sveta, posebno u bivšem SSSR-u, Nemačkoj pre pada Berlinskog zida, pa i godinama posle, a i danas je zabranjena na Kubi, u Severnoj Koreji i nekim muslimanskim zemljama (zbog činjenice što svinje govore, a to je za muslimane neprihvatljivo). Već je iz tih podataka jasno da je knjiga smetala velikom broju ljudi zbog tema koje obrađuje.
Sve započinje kada na farmi gospodina Džonsa nekoliko životinja odluči da pokrene revoluciju, predvođeni prascem Majorom. Njegove reči daju im do znanja da imaju težak, pa čak i ropski život, koji mora da prestane. I tako započinje njihova prava mala revolucija u kojoj je gospodin Džons svrgnut s farme. Kako bi se održao red na farmi, životinje donose sedam zakona objedinjenih pod tzv. animalizmom, ali se jedan po jedan krše…
Sam Orvel ovo delo je okarakterisao kao basnu, što je logično, budući da u njemu životinje koje govore imaju glavnu ulogu, ali je zapravo reč o nešto složenijoj satiri koja ismeva totalitarizam, komunizam i revoluciju uopšteno. U likovima životinja mogu se prepoznati Staljin, Lenjin, Napoleon i neke druge istorijske ličnosti. Iako je reč o teškim temama, celo delo karakteriše nekakva lakoća pa čak i humor, što inače nije tipično za Orvela.
Ubiti pticu rugalicu, Harper Li
Američka književnica Harper Li je dokaz da nikada nije kasno da se stvori jedna od najboljih knjiga svih vremena. Za svoje delo osvojila je i Pulicerovu nagradu, pa je u veoma kratkom vremenu ovaj dramski roman postao nezaobilazno štivo miliona čitalaca širom sveta.
Radnja ovog bildungsromana (romana o odrastanju i razvoju) prati živote porodice advokata Finča i njegove dece Skaut i Džema, a relativno mirne živote porodice i njihovih prijatelja poremeti sudski slučaj dodeljen ocu. Naime, on treba na sudu da brani Afroamerikanca optuženog za silovanje belkinje, čime započinje teško razdoblje za celu porodicu.
Kroz stilski jednostavne rečenice, retrospekciju i vidljiv smisao za naraciju, Li je prikazala teme koje su tokom 19. i 20. veka bile i te kako aktuelne u njenoj domovini, a to su rasna diskriminacija, položaj žena u društvu, težak južnjački život, ali i borba za pravdu i uvažavanje svih ljudi. Sve to preneto nam je glasom devojčice Skaut, koja se priseća svog detinjstva, a posebno je srca publike osvojio lik Atikusa Finča, koji kao samohrani otac ima neverovatnu dozu strpljenja i ljubavi za svoju decu i nikada ne propušta priliku da im usadi svest o važnim životnim vrednostima.
Zanimljiv je podatak da su ovaj roman britanski književni kritičari 2006. godine proglasili knjigom važnijom od Biblije i napomenuli da niko ne bi smeo da propusti da je pročita.
Kraljevska igra, Štefan Cvajg
Štefan Cvajg iz porodice jevrejskog porekla bio je doktor filozofije, erudita i svetski putnik, jedan od najvatrenijih pobornika duhovnog jedinstva Evrope i zagovornik mira u svetu. Njegove bezbrojne pesme, novele, eseji i drame nastaju pod uticajem impresionizma, simbolizma i psihoanalize, a među njima je i Kraljevska igra ili Šahovska novela (zavisi od prevoda – originalan naziv je Schachnovelle), u kojoj se obračunava sa životom i onime što se događa unutar pojedinca, a sve to kroz radnju koja prati putovanje Mirka Čentovića i Doktora B. luksuznim brodom od Njujorka do Buenos Airesa. Šahovska partija koju igraju ima jaku političku pozadinu, a istovremeno je fokusirana na sve ono što se događa u pojedincu koji želi da izbegne duhovno izgladnjivanje. Stanje u društvu koje utiče na pojedinca pojašnjeno je metaforom šaha, šahovskih figura i ploče, uz direktnu kritiku nacizma kojem se Cvajg oštro protivio.
Poslednje predavanje, Rendi Pauš
Šta biste učinili da saznate da bolujete od smrtonosne bolesti i da vam ostaje još svega nekoliko meseci života? Kada se suočio s tom vešću, Rendi Pauš, univerzitetski profesor svojim studentima i kolegama održao je svoje poslednje predavanje. Ono se našlo i na internetu i postalo svojevrsna senzacija, tokom čijeg gledanja je nemoguće zadržati suze, ali ni osporiti duhovitost, snagu i toplinu autora. Kasnije je predavanje pretočeno u knjigu koja zapravo sadrži memoare iz Pauševog života, trenutke na koje je posebno ponosan, kao i one za kojima žali. Njegovo životno iskustvo ostavlja nam brojne poslovne i privatne savete, ali nas i tera da budemo zahvalni na onome što imamo i da iskoristimo sve talente i prilike koje nam se pruže.
Kao što Pauš kaže, žalićemo za onim stvarima koje u životu nismo učinili, a ne za onima koje jesmo.
Izvor: Čitaj Knjigu
Foto: Profimedia
