Prazan papir i olovka, skuvana kafa ili čaša vina (u zavisnosti od raspoloženja), neka lagana muzika u pozadini… Možda deluje kao postavka za pisanje romantičnog pisma, ali je zapravo opis moje uobičajne atmosfere za postavljanje novogodišnjih ciljeva.
Ove godine sam shvatila da kroz ovaj proces prolazim punih 15 godina. Da, menjao se sam proces postavljanja ciljeva, broj ciljeva, vrsta napitka koji ispijam u ovom procesu, a najviše su se menjali sami ciljevi. Od mojih tinejdžerskih želja koji su varirale od “hoću da se zaljubim” do “ove godine neću da se zaljubim”, pa sve do manjih i većih životnih ciljeva koji su me doveli ovde gde sam danas.
Inspiracija za ovaj tekst nastala je upravo iz pitanja iz mog okruženja koja su se odnosila na moj entuzijazam kada su novogodišnji ciljevi u pitanju. Svesna sam da je za nekoga 1. januar dan kao i svaki drugi, ali ja spadam u onu grupu (naivnih?) ljudi koji svaki ponedeljak, svaki prvi u mesecu, a pogotovo 1.1, vidi kao priliku za nov, svež početak koji nosi sa sobom posebnu vrstu motivacije i inspiracije.
U poslednje vreme sam dosta razmišljala na ovu temu – šta je toliko posebno u postavljanju ciljeva? Evo nekoliko odgovora do kojih sam došla:
Upoznaješ sebe
Pored toga što je izuzetno zabavno pratiti kako se menjaju tvoji ciljevi kroz vreme, zapravo je i mogućnost da naučiš dosta toga o sebi. Bilo da imaš vrlo jasnu sliku o tome kakav život želiš da imaš ili je ta slika i dalje prilično maglovita, postavljanje ciljeva i proces njihovog (ne)ostvarivanja može ti pomoći da ta slika postane sve jasnija i detaljnija.
Ako se desi da neki cilj postaviš, a ne ostvariš, i iz toga se može izvući dosta informacija – zašto je tako bilo, šta je me je tačno sprečavalo, da je li je to zaista bio moj cilj ili sam samo bila ubeđena da je to nešto što bi trebala da uradim. Iz ovog razloga, super je praviti “evaluacije” na nekom kvartalom ili polugodišnjem nivou ili, u kranjem slučaju, pre postavljanja novih ciljeva analizirati šta (i zašto) je realizovano od prethodno postavljenih.
Upravo razmišljanjem na tu temu možeš doći do odgovora na pitanja šta te zaista ispunjava srećom, čega želiš više, a čega manje u životu – a postoje li značajnija pitanja od toga?
Prilika da učiš i razvijaš se
Da ne postavljam svake godine ciljeve verovatno ne bih ni primetila svoje lične uspehe. Život oko nas je tako brz da kada ostvariš jedan cilj, ideš ka narednom i ne razmišljajući koliko si toga postigao i kakav uspeh ostvario. Nažalost, češće fokus stavljamo na to šta još treba da se uradi, a retko kada na ono što je urađeno.
Ciljevi su sjajna prilika da učiš, razvijaš se i trudiš se da postaneš bolji svaki dan – u onim segmentima koji su ti važni. Takođe, da naučiš sebe da i kad pogrešiš i padneš, ustaneš, ostreseš prašinu sa kolena i nastaviš dalje.
U ovom procesu možeš očekivati i inspiraciju za osvrtanje na sve naučene lekcije i važne stvari koje (ne) želiš da ponoviš u narednoj godini. Na taj način, daješ priliku sebi da uđeš u narednu godinu sa bar zrncem više mudrosti.
Ljubav prema sebi
Na kraju, ne i najmanje važno, kroz postavljanje i ostvarivanje ciljeva učiš da kažeš sebi “bravo”. Bravo za svaki cilj koji sam do sada ostvarila, bravo za svaku naučenu lekciju. Bravo što ovo nisam ostvarila jer sam shvatila da mi nije važno. Bravo za mene koja se trudim da naučim nešto novo o sebi i drugima i na taj način budem srećnija i ispunjenija osoba.
Kažu da se samopouzdanje i ljubav prema sebi stiče kroz svaki ostvaren korak koji smo obećali sebi, ma koliko nam se mali učinio na samom početku. I tako, korak po korak, kamenčić po kamenčić, postajemo osoba kakva želimo da budemo i koju istinski volimo.
*
Možda se pitaš da li već kasniš kada je u pitanju postavljanje novogodišnjh ciljeva s obzirom da je januar već uveliko počeo. Ne! To je i lepota postavljanja ciljeva – oni su samo tvoji i možeš ih postavljati kada i kako želiš.
Zato, olovku i papir u ruke (ili prazan Word dokument), naoružaj se pozitivnom energijom i inspiracijom i – preuzmi odogovornost za svoj život. 🙂 Srećno!
