Čitajući reportaže i tekstove povodom izložbe “Jedan slikar – 12 fotografa, 24 umetnička dela“, nisam mogla, a da se ne setim fotografija koje je jedan od učesnika ove izložbe uradio za AKUD “Branko Krsmanović” iz Beograda. Dajući sopstvenu interpretaciju onoga na sceni i iza nje, fotografijom je zabeležio jedan od značajnih događaja posvećenih Branku Markoviću, tvorcu umetničkog izraza tradicionalne igre kakva danas postoji na sceni.
Međutim, ovo neće biti priča o fotografu, umetniku, stvaraocu.
Ovo će biti priča o onome što je iza fotografije, iza onoga što je stvoreno, iza onoga što je vidljivo. I možda je baš zato priča i o stvaraocu.
Iza onoga što je vidljivo na sceni
Gledajući fotografije koje prikazuju tradicionalnu nošnju i tradicionalne igre, u šarenilu boja lako bi nam promakla složena mreža značenja koju krije svaka nit, boja ili ornament narodnog kostima, pokret narodne igre ili stih narodne pesme. Etnolozi i antropolozi se slažu u stavu da su se društveno važne poruke prenosile kroz ono što bismo danas nazvali tek ukrasom na predmetu. Način izrade, boja, vez ili ornament na narodnoj nošnji, pokret u narodnoj igri ili stih u narodnoj pesmi – prevazilazili su puku estetsku funkciju i predstavljali su simbole preko kojih su se prenosile vrednosti jednog društva.
Narodna nošnja
Geometrijski, vegetativni ili zoomorfni motivi trebali su da pojačaju određeno svojstvo biljnog i životinjskog sveta i da tako donesu dobro pojedincu ili zajednici. Kult prirode je bio važan u tradicionalnoj zajedinci, pa su tako simboli bili vezani za prirodu, rađanje, plodnost zemlje, život, rast, svetlost, zaštitu itd. Romb je bio simbol plodnosti i izvezen na devojačkim keceljama trebao je da umilostivi više sile za zdravlje i plodnost. Često se označavao imenom kolo.
Linija je označavala neprekidnost i kontinuitet, a krug večnost bez početka i bez kraja. Krug, venac ili točak se povezivao i sa kosmičkom energijom sunca i meseca i trebalo je da donese zaštitu. Trougao je kao simbol trebao da sačuva nevestu na venčanju i “uhvati” zle, urokljive poglede. Ruža je simbolisala ljubav i sreću, a drvo sa (dobrim i lošim plodovima) bilo je prikaz čovekove sudbine.
Tradicionalne igre
U tradicionalnoj zajedinci bilo je različitih povoda za igru: promena godišnjih doba, posela, mobe, svadba, rođenje, smrt….Igra je predstavljala pokušaj kolektiva da se spoji sa prirodom i pokušaj usmeravanja dobre i loše energije koju čovek nosi u sebi. Od najprostijih pokreta do najsloženijih kretanja duha i tela, igra je u tradicionalnoj zajednici predstavljala rezultat neprestane borbe čoveka za opstanak i specifičan izraz njegovog postojanja.
Tradicionalne igre su, na sličan način kao i narodna nošnja, odražavale duh onog mesta gde su se izvodile. Za Panonsku oblast bili su karakteristički sitni, mirni igrački obrasci i parovne igre, dok su u Dinarskoj oblasti pokreti bili krupniji. Skokovi i okreti kao pokreti u narodnim igrama su izražavali prkos, izdržljivost i snagu. Mirnim igračkim obrascima se izražavalo dostojanstvo, uzdržanost i ponos.
Na šta nam ukazuje tradicija – “ono naše”
Različiti motivi na narodnim nošnjama ili igrački motivi u narodnoj igri, iako su imala svoja specifična značenja, trebali su da ostvare jedan cilj – da donesu dobro i zaštite od lošeg. Da donesu dobro pojedincu i zajednici, da pruže zaštitu svima kojima je bila potrebna.
Međutim, od čega zavisi naša sposobnost čitanja onoga što vidimo i razumevanja onoga što je iza vidljivog? Koji jezik moramo govoriti da bismo razumeli priču iza onoga što je stvoreno, naslikano, izvajano, napisano ili fotografisano?
K.G.Jung, švajcarski psihijatar i psihoterapeut je smatrao da se univerzalni obrasci ponašanja, osećanja i mišljenja manifestuju kroz bajke, rituale, mitove, uopšte kroz kulturne tvorevine. Jung je koristio pojam kolektivno nesvesno da objasni kolektivno sećanje koje čini duboku (i nesvesnu) osnovu individualnog psihičkog funkcionisanja. Lično nesvesno smatra Jung, konstituiše intimnu, privatnu stranu psihičkog života, dok kolektivno nesvesno čine iskonske, arhaične slike – duhovno iskustvo i učenja hiljade generacija predaka. Možete se plašiti životinje koju nikada niste videli, možete uživati u kompoziciji koja ne odgovara u potpunosti vašem muzičkom ukusu – neki su od primera kojima se objašnjava ovaj fenomen. Kolektivno nesvesno ne pripada individualnom iskustvu, već kolektivnom, i odnosi se na ono što je univerzalno, obrasce ponašanja i mišljenja koji su kod svih ljudi i svuda u većoj ili manjoj meri isti.
Solidarnost i empatija, međusobna podrška i razumevanje, poštovanje prirode i njenih procesa, čuvaju se i prenose kao vrhovne vrednosti tradicionalne zajednice koje uokviravaju put u negovanju tradicionalne narodne igre na scene i iz(v)a(n) nje.
Sokratova maksima Spoznaj samog sebe, u kontekstu Jungovog učenja bi značila upoznaj svoju tradiciju, kolektivno nasleđe i one delove prošlosti koje deliš sa “svojim drugima”. Ne da bi se osoba poistovetila i u potpunosti spojila sa njenim tekovinama i značenjem, već da bi u tom vrednosnom sistemu pronašla putokaz za buduće puteve i sva buduća stvaranja.
Reference:
Fotografije AKUD Univerziteta u Beogradu “Branko Krsmanović”;
Foto: Sever Zolak, Nikola Terzić;
Srpske narodne šare:100motiva/prikupio Voj.Stevanović, Beograd: Rajković i Đuković (1924), pristupljeno 6.4.2021.
