Nije mi jasno. Nezadovoljni, neostvareni, razočarani, ostavljeni, pogubljeni, besni, pijani…Ima li destrukcija opravdanje? Nijedno od stanja u koja svi upadamo – ne sme da bude razlog za uništavanje bilo čega.
Sve češće, osim na naslovnim stranama novina nasilje je vidljivo i na svakom ćošku. Nasilje se pored ljudi i životinja vrši i nad zajedničkom imovinom, koje ovde postavljam za glavni problem. Zajednička imovina, u ovom slučaju je sve ono što se nalazi “van našeg dvorišta” i direktno/indirektno utiče na svkodnevni život svih nas. Nasilju bivaju izložene kante, kontejneri, stanice, saobraćajni znakovi, stari izlozi, kuće, halo govornice, nevino, mlado drveće i svaka sitnica iz okoline koja je tu nas radi, pa na neki način i mi sami. Da li je ijedna uništena stvar, rešila nečiji problem?
Destruktivno ponašanje ugrožava sve, a ne rešava ništa. Čak i stvara nove probleme – bez dileme. Na mene utiče svaka polomljena grana, srušena kanta i ružno ispisani zid… Osećaj koji bude katastrofalni potezi neodgovornih ljudi – jednak je nasilju koje je preživeo bilo koji detalj. Znam, da mnogo toga utiče i na vas! Baš zato protiv ove pojave i podižem glas. Pitam se, zašto nasilnik SVOJ bes i nezadovoljstvo projektuje na jednoj mirnoj i zadovoljnoj kanti iz parka? Zašto tom istom nasilniku smeta lepo okrečeni zid ili stara klupa ispod mirisne lipe? Zašto se neko umesto destrukcije, ne odluči za inovaciju, dobro delo ili društveno korisni rad?
Podižite svest i delujte na sve oko sebe. Destrukcija NIJE REŠENJE jer novi problem ne rešava stare probleme! Svako od nas ima pravo da mu nije dan, ali niko nema pravo da ide okolo i ruši šta mu padne pod ruku. Destrukcija je velika sramota. Prevrnuta kanta, polomljeno mlado stablo i unakaženi stari zid utiču na sve nas, priroda o tome svedoči sama. Poruke od nje dobijamo svaki dan, sat i minut… Osvrni se oko sebe i napravi popis nasilno unakaženih stvari. O tome, kao da niko ne mari… Neka svako rešava svoje probleme “u svom dvorištu”, a neka svaka javna površina ostane zaštićena, korisna i lepa za sve. Svako zaslužuje lepo okruženje, zar ne?
Na ovaj tekst me je inspirasao “novi” zid srednje škole. Pre mesec dana krasio je naselje svojom žutom bojom, bio nam je kao Sunce. Danas liči na rudnik i kao da svedoči o bezuspešnom pokušaju rudara da iskopaju nešto vredno. Možda je samo pripreman za neku scenu iz horor filmova? To ostaje misterija, predmeti iz okoline su nemi svedoci. Nažalost, jedno je sigurno – taj neko još uvek slobodno šeta i ko zna šta mu je sledeća meta?
