Sigurna sam da vam se bezbroj puta desilo da vam na pamet padne sjajna ideja. U svojoj glavi pravite različite scenarije, zamišljate sebe kako zbog te ideje dobijate unapređenje, kako pokrećete sopstveni biznis, kako konačno otvarate svoj blog… Međutim, ideja je ostala samo ideja. Niste se ni milimetar pomerili sa početne tačke.
Zašto?!
Problem je u tome što niste ispoštovali pravilo od 72 sata, koje kaže da u roku od 72 sata morate da počnete da radite konkretno na toj vašoj ideji. Ako to ne učinite u pomenutom vremenu, šanse da ćete to ikada učiniti su 1 prema 99.
Bez konkretne akcije u pravcu realizacije ideje, naš mozak nas ne shvata ozbiljno. On jednostavno zaboravlja tu ideju i potiskuje je u neku fasciklu pod naslovom “nebitno”. Dakle, moramo sopstveni mozak da uverimo da mi to zaista želimo, i to upravo akcijom.
Da bi naša podsvest neku zamisao ozbiljno shvatila i setila se te zamisli, moramo da se pobrinemo da ta zamisao dospe do centralnog nervnog sistema. Sigurno se sada pitate kako to da uradite? Vrlo jednostavno. Vaša ideja do centralnog nervnog sistema stiže tako što izdate konkretno naređenje, sprovedete neku akciju koliko god ona bila mala. Motivacija nam pada sa svakim satom čekanja, zato je važno da se što pre pokrenete i počnete da delujete.
Zapišite ideju
Za početak tu vašu ideju zapišite u planer. Na taj način ideju iz glave prenoste na papir, a to je već akcija.
Jedno od pravila koje bi bilo dobro da sledite kada se upustite u planiranje jeste da prvo zapišete bitne stvari, a da zatim oko tih bitnih stvari složite manje zadatke koje ćete svakodnevno obavljati. To vam je kao kada se pakujete za put. Ukoliko u gepek automobila stavite prvo kese i torbe, na kraju nećete imati mesta za veliki kofer. Dakle, prvo stavite veliki kofer, a zatim oko njega poslažite torbe i kese.
Šta je hitno, a šta bitno?!
Čovek nije stvoren da bi jurcao sa jednog projekta na drugi. Potrebni su nam mir i tišina. Potrebno je da izdvojimo vremena da oslušnemo sebe, da razmislimo, da sprovedemo reviziju svega onoga što smo do sada uradili. Odlična motivacija može biti i to da pogledate iza sebe i ustanovite koliko ste daleko zapravo dogurali i da sebi čestitate na tome. Neka vaše ideje i vaši svakodnevni zadaci budu u skladu sa željama vašeg srca.
Mi smo toliko brzo išli da su naša tela ovde, ali sada moramo da sačekamo da nas naše duše stignu.”
nepoznati autor
Napravite razliku između onoga što vam je hitno i onoga što vam je bitno. Ne morate sve odjednom da uradite. Ne morate da žurite i brzate. Ali morate da počnete. Što je moguće pre.
Prokrastinacija
Kada se radi o aktivnostima koje nam baš nisu po volji često smo skloni da zapadnemo u prokrastinaciju. Odlažemo i odlažemo, čekamo pravi trenutak, čekamo motivaciju… Stvar je u tome da neprijatne stvari imaju tendenciju da odlaganjem postanu još neprijatnije.
Naterajte sebe da na početku svakog dana uradite tu jednu “neprijatnu” stvar, npr pošaljite taj mail, idite na taj šalter, obavite taj telefonski poziv koji danima odlažete… Progutajte najveću žabu i ostatak dana posvetite stvarima koje volite.
Perfekcionizam
Na jednom razgovoru za posao žena koja me intervjuisala pitala me da navedem jednu stvar koju ne volim kod sebe i koju bi volela da promenim. Kao iz topa sam joj odgovorila da je to perfekcionizam, na šta je ona samo odmahnula rukom i nasmejala se. Mislila je da na taj način pokušavam da je impresioniram, i do kraja razgovora nisam uspela da je ubedim da perfekcionizam zaista ume da napravi ljudima ozbiljne probleme.
Koliko je važno da nešto započnemo, toliko je važno i da to sprovedemo do kraja. Perfekcionizam često znači blokadu, zato što će perfekcionista nekih 80% svog vremena potrošiti na to da usavrši poslednja tri odsto svog rada.
Postoji anegdota vezana za slikara Pjera Bonara koja kaže da je jednom naoružan četkicom i bojama otišao u Luvr i tamo počeo da popravlja jednu svoju sliku. Čuvari su ga uhapsili, a Bonar se branio sledećim rečima: “To je moja slika, još nije gotova.” Jedan od čuvara ga je pogledao i odgovorio mu: “Slika je gotova, inače ne bi visila u Luvru.”
Ono što se krije iza perfekcionizma je zapravo strah od grešaka. A ko radi taj i greši – otrcana ali istinita fraza. Ako neko želi da uradi i izgradi nešto on će praviti greške. Ne smemo sebi dozvoliti da postignuća merimo na osnovu toga koliko smo grešaka napravili.
Jednom saradniku Toma Votsona, osnivačam IBM-a, potkrala se greška koja je firmu koštala 10 miliona dolara. Kada su tog čoveka pozvali u Votsonovu kancelariju bio je siguran da će dobiti otkaz. Na njegovo iznenađenje šef mu je rekao:
“Da Vas otpustim?!” Ne pada mi na pamet, nakon što sam 10 miliona dolara uložio u vaše usavršavanje!”
Nakon čitanja ovog teksta, svi vi sa idejama i željama olovku u ruke i sve što vam je u glavi prenesite na papir. Ta mala akcija daće vam motivaciju da nastavite sa daljom realizacijom. Ne plašite se pokušaja, ne plašite se grešaka i promašaja. Moramo imati slobodu da pravimo greške, jer su upravo greške ono što nam omogućava da učimo, menjamo se i rastemo. Pravilo je vrlo jednostavno: bolje započeti projekat sa manjim greškama nego savršeno odlagati!
P.S. preslatki planer sa naslovne fotografije možete pogledati na instagram stranici simply__ollie (ovaj sa narandžicama je moj favorit). 🍊
izvor naslovne fotografije: https://instagram.com/simply__ollie
