Ukoliko ste ikada osetili snažnu potrebu za bežanjem ili Vam se telo “zamrzlo” u mestu dok Vam je srce snažno lupalo, disanje Vam se ubrzavalo, osećali ste stezanje u grudima, grčenje mišića, naboj adrenalina i energije koju treba iskoristiti, dok je sve to bilo propraćeno trnjenjem u udovima, znojenjem, mučninom, glavoboljom, strahom – iskusili ste panični napad.
Šta su panični napadi?
Panični napadi jedni su od najneprijatnijih iskustava kroz koje osoba moze proći, psihički, kao i fizički. Njihova zastrašujuća priroda i gubitak kontrole koji osoba oseća, postaju podobno tlo za dodatnu anksioznost i razvijanje straha od narednog napada. Ljudi čine sve što je u njihovoj moći da ovakva iskustva izbegnu i spreče, ali, da li su panični napadi zaista loši po nas? Šta su oni zaista i kako mogu biti od pomoći?
Panični napad često uporedjujem sa trčanjem maratona ili pripremanjem za borbu sa medvedom. Ono što se u telu dešava u tim trenucima jeste priprema za borbu ili beg – vitalne funkcije se pojačavaju, mišići pripremaju za akciju, dok adrenalin raste proizvodeći energiju koja nam je potrebna. Naša tela su veoma sposobna da nam pomognu u nevolji pripremajući nas na ovaj način, ali šta se dogadja kada se telo pripremi uzalud a mi ostanemo u vrtlogu energije koja nema kud?
Čime su prouzrokovani?
Panični napadi uglavnom su prouzrokovani dugotrajnim sakupljanjem emocija od kojih se telo nije blagovremeno ispraznilo. Naravno, postoje i biološki uticaji, ali svakako redji od ovih koji su se vremenom stvarali. Usko su povezani sa anksioznošću koja često nagoveštava da će se panični napadi u buducnosti dogoditi. Ljudi veoma često govore da se panični napad dogodio “iznenada” ili “niodkuda.” Iako zaista tako deluje, stvari nisu tako jednostavne. Pomislite samo na to koliko ste emocija zatrpali duboko u sebi i o njima se nikada niste pobrinuli. Setite se svakog stresa, bolnog iskustva, svakodnevne nervoze koji se talože jedni na druge danima, mesecima, godinama. Telo može da izdrži mnogo, ali i ono ima granice. Panični napadi uglavnom nastaju kada se telo prepuni emocijama i kada mi sami ne možemo da uradimo ništa da ga od istih ispraznimo. Tada nam ono čini uslugu i, iako na veoma mučan način, postaje naš pomocnik i oslobadja nas svega onog što nam nije potrebno i što je stvaralo stres i anksioznost. Ponekada je dovoljan samo jedan okidač, koga često nismo ni svesni, da započne panični napad i uopšte, otključa vrata anksioznosti.
Kako pomoći sebi?
Kada se panični napad dogodi, ljudi postaju uplašeni i opisuju ga kao srčani udar ili osećaj da će umreti. Tada se bore protiv njega i pokušavaju da ga spreče. Nemojte to raditi, samo ćete još više pogoršati stvari. Pustite ga da odradi svoje, jer činjenica je da, što ga više sprečavate, on će se vraćati jači, baš kao anksioznost. Uglavnom, panični napadi traju do oko 30 minuta, iako osobi koja kroz njih prolazi, proces deluje mnogo duže. Najintenzivniji su oko 10-og minuta, nakon čega polako počinju da umanjuju jačinu. U tim trenucima, preporučljivo je raditi isključivo ono što Vam je u tom trenutku potrebno; ukoliko osećate potrebu za trčanjem, uradite to. Ukoliko osećate izuzetnu snagu u rukama, uzmite jastuk, anti-stres lopticu, plišanu igračku i gnječite ih. Voljena osoba koja se nadje u blizini Vam može pružiti ruku koju ćete jako stegnuti i koja ce Vam, usput, pružiti osećaj sigurnosti. Ukoliko Vam se plače, plačite naglas. Dozvolite paničnom napadu da “protutnji” i ode.
Budite obavešteni
Ono što je važno da znate, jeste da se mogućnost za panične napade povećava sa anksioznošću i strahom od novog napada. Iskustvo jeste zaista zastrašujuće zbog čega ljudi postaju uplašeni od njegovog ponavljanja i njihove misli postaju okupirane time, razvijajući simptome anksioznosti. Važno je znati da upravo ti simptomi mogu dovesti do još jednog napada, jer su simptomi anksioznosti veoma slični simptomima paničnog napada, iako blaži. Sebi ćete najviše pomoći ukoliko se edukujete o simptomima, prepoznate način na koji se panični napad i anksioznost ispoljavaju kod Vas samih, jer ipak, nisu svačiji simptomi isti, a tada poradite na tome da iste prihvatite kada se dogode. Kada osetite da panični napad počinje, pokušajte da ostanete prisutni u trenutku, da prepoznate i identifikujete simptome i podsetite sebe da znate šta oni predstavljaju, zbog čega se pojavljuju, i da ćete, baš kao i prošlog puta, biti dobro. Imajte na umu da panični napadi nisu opasni i da od njih ne možete umreti; gledajte na njih kao na dugme koje će resetovati Vaše telo kada se ono prepuni emocijama koje mu ne služe. Takodje je važno da napomenem da ukoliko imate panični napad po prvi put, posetite lekara i isključite sve mogućnosti za uzrok fizičke prirode, jer ga nekada mogu prouzrokovati problemi sa štitnom žlezdom, nadbubrežnom žlezdom, ili mogu nastati usled korišćenja pojedinih lekova. Kada isključite sve te mogućnosti, tada će Vam i te dodatne informacije pomoći u lakšem podnošenju paničnih napada, ali Vas takodje molim i da ih poslušate – oni su ipak Vaš pomoćnik koji Vas upozorava da nešto u Vašem životu ne ide kako treba i da Vam smeta. Zbog toga bi bilo dobro da, uz pomoć psihoterapeuta, pronadjete njihov uzrok i tako ih iskorenite.
