Koliko nam vremena ode na spavanje, a koliko na snove? Znamo li kome poklanjamo svoje vreme, dan i život? Kao da sve prolazi pored, a mimo nas. Svi smo donekle svesni, a retko ko budan. Mnoge nam se stvari dešavaju po automatizmu. Čekaj. Stani, diši i misli.
Uzroci pasivnosti su razni, posledice još raznovrsnije. Osećamo se loše, ne vidimo rešenja, mrzovoljni smo i neraspoloženi. Žalimo se i uzdišemo. Mučimo se mislima i ne radimo ništa. Ležimo, sedemo i jedemo – preživljavamo. Pa zar čovek može samo toliko? Kad bi samo znali, da smo stvoreni za velike stvari – ne bi se žalili na ove prolazne i sitne.
Često se desi da nakon određenog vremena shvatimo da je previše ljudi koji su prošli kroz naš život. Pa šta? Mnogima smo prošli i mi. Zapažamo kako gorak ukus u ustima ostavlja odlazak ljudi sa kojima imamo toliko uspomena pa se pitamo, kuda sa njima? – U kutiju uspomena! Kad se probudim i pogledam razlog odlaska većine ljudi i razlog mog odlaska / vidim da je uzrok uglavnom isti. Odlazimo jer nam je dosadno, nemamo potrebu ili imamo ostvareni cilj. Možda je jednostavno nastupila nova faza koja zahteva prekid sa starom. Osvrnite se, previše vremena gubimo na pronalaženje odgovora na pitanja: zašto i kako. Uplivamo u negativnu energiju i besmisao, a poenta je samo ostati budan. Za svoje dobro i dobro celog sveta – PROBUDI SE I TI. Nazivaj stvari i odnose pravim imenima. Vreme koje ne uložimo u sadašnjost i budućnost – protraćeno je. Bavite se pitanjima na koja su odgovori sigurni i mogući. Radujte se svakom novom trenutku, koristite pružene prilike i razvijajte avanturistički duh. Obraćajte pažnju na sve lepe znakove i sitnice. Znam da možemo mnogo, samo ako budemo hteli. Prvo hteli, a onda i smeli.
Ostaniti budan uprkos svemu, to je ono pravo.
