Pandemija korona virusom ne jenjava, a mi, ljudi, šta smo drugo mogli nego da prihvatimo novu normalnost? Nošenje maski, držanje fizičke distance, pranje ruku i prskanje alkohola po kvakama, garderobi, tašnama, telefonima, svuda. Izbegavamo okupljanja i gužve. Sve to radimo kako bismo sačuvali svoje, a i zdravlje naših bližnjih. Nikada nije bilo jednostavnije biti heroj, potrebno je samo ostati kod kuće.
Ono što mene brine kod ove nove normalnosti jeste naše mentalno stanje. Mentalno zdravlje naše zajednice, nacije i planete. Nema zagrljaja. Nema druženja. Nema radosti i sreće. Postoji samo strepnja. Bojimo se za naše finansije, za naše bližnje, bojimo se za nas, bojimo se brojki. Plašimo se šta će biti sutra. Stalno se pitam hoće li se svet ikada vratiti na ono staro.
Kad ćemo ponovo u pozorište?
Na utakmicu?
U bioskop?
Kad ćemo se zagrliti?
Kad ćemo udahnuti vazduh punim plućima?
Kad ćemo odmoriti uši?
Kad ćemo se nasmešiti prolazniku?
Kad ćemo prestati da strepimo?
U početku smo se mnogo plašili i dane provodili čitajući nove izveštaje i nova saznanja o ovom novom virusu. Nakon toga smo nastavili da se plašimo, ali i da odmaramo od svakodnevnog trčanja i jurcanja i tada smo shvatili koliko je važno da odvojimo vreme za sebe, za roditelje i za naše bližnje. Neće svet propasti ako se danas ne sredi kuća, ili ako se ručak naruči.
Nakon odmora koji nam je svima prijao shvatili smo da moramo da nastavimo sa svim svojim obavezama i onda smo ceo život prebacili na onlajn verziju. Rad i školovanje putem interneta, plaćanje računa preko interneta, kupovina preko interneta. Sve se završavalo preko interneta. I to je jedna dobra stvar, jer smo na taj način, sedeći u svom toplom domu izbegli zarazu, a i starije generacije koje nisu baš vešte sa tehnikom sada su svoje veštine usavršile.
Statistika kaže da je onlajn kupovina preko interneta za vreme vanrednog stanja skočila za 48%. Verujem da svi imate nekog u okruženju ko nema poverenja u internet kupovinu, ali je sada bio primoran da naručuje preko interneta i uverio se da je onlajn kupovina bezbedna.
Nakon što smo počeli da živimo i radimo na internetu, došli smo do faze da se usavrašavamo putem interneta. Yale, Columbia, Harvard i Pennsylvania Univerziteti su samo neki od onih koji su pokrenuli besplatne online kurseve iz oblasti marketinga, prava, menadžmenta…
Sada smo došli do faze kada se pitamo – šta dalje?
Sada je red da se pobrinemo o našem mentalnom zdravlju. Zapravo, mentalno zdravlje bi trebalo da nam bude na prvom mestu prioriteta, a ne na petom, šestom mestu.
Pandemija korona virusom ne jenjava. Ko zna do kada ćemo živeti novu normalnost, ko zna kada ćemo tek moći da se zagrlimo. Ono što sada možemo i moramo jeste da se čuvamo od virusa i da (sa)čuvamo mentalno zdravlje.
Sve će ovo proći, sve će ovo jednog dana biti juče, a da bismo dočekali da ovo bude juče, moramo da se čuvamo!
