Čovek želi jednostavan, siguran i gladak život, i zbog toga problemi predstavljaju tabu.
Karl Jung
Želimo sigurnost, a ne sumnju.
Želimo rezultate, a ne pokušaje.
Ne uviđamo pritom da sigurnosti mogu nastati samo kroz sumnje, a rezultati samo kroz pokušaje.
Nema rezultata i uspeha bez konstantog rada i pokušaja. Nema napretka bez preispitivanja i svakodnevnog rada na sebi. Nikad mirno more nije rodilo dobrog mornara, niti je naučio da pliva onaj što je verovao talasima. Ponekad je potrebno zapušiti nos i zaroniti duboko.
Psiholozi konstantno pričaju o tome da što pre shvatimo da je život borba i da nije uvek prijatan, to bolje po nas. A ja se ipak opirem. Želim da mi sve bude potaman, da stvari uvek ispadnu onako kako sam zamislila. I negde u tom gap-u, što bi rekli ekonomisti, nastaje problem. Ja želim jedno, život mi servira nešto drugo. Ja jurim sreću i uspeh, oni mi izmiču. U čemu je problem?
Upravo u tom “jurenju” za nečim. U toj konstantoj potrazi. U tom stalnom izbegavanju problema i neprijatnosti. U tom neprekidnom uzmicanju pred promenama. A promena je na kraju krajeva jedino što je izvesno.
Vaš život nije potraga za srećom. Vaš život je ekspresija sreće u vama.
Sadhguru
Teško se budim prethodnih dana, još teže razbuđujem. Bez strong kafe ne mogu da preguram dan. Treba funkcionisati, biti produktivan, precrtati toliko stvari sa famozne “to do” liste. Bože, koliko ja ne volim “to do” liste… Ne volim sve što je nametnuto i sve što se mora.
Počela sam da preispitujem neke svoje odluke. Vagam da li da nastavim ili da odustanem. Razmišljam o sledećem potezu, narednom koraku. Da li ima smisla sve ovo što radim?
Odgovor sam pronašla u jednom intervjuu, u par jednostavnih rečenica. To je zapravo ona jednostavnost koja vam promeni život. Nešto klikne u vama i nema nazad.
Glavni problem u svetu je što ljudi žele da imaju sopstvenu misiju. Nema misije. Život je misija. Da bismo je ispunili, obogatili, podigli na najviši nivo – treba da živimo, to je sve.
Sadhguru
Stalno nešto škrabram, brišem, pokušavam, idem glavom kroz zid, ne slušam druge ljude i njihove savete… Sama sam sebi najveća podrška i najgori kritičar. U svakom trenutku radim najbolje što znam, učim na greškama, i svojim i tuđim, i ne odustajem. Evo jednog malo podsetnika za mene, ali i za sve vas. Petak je. Zastanite. Odložite. Odmorite.
Učim da odmorim kad mi je svega dosta, ali ne i da odustanem.
Učim da se isplačem, da pustim napolje sve što me guši i davi.
Učim da budem nežna prema sebi i prema drugima.
Učim da dam ne očekujući ništa za uzvrat.
Učim da volim, bez zadrške i straha.
Učim da se smejem od srca.
Učim da prihvatim ono što ne mogu da promenim, da se borim za ono što mom životu daje smisao.
Učim da kažem ne svemu onome i svima onima kojim mi crpe energiju.
Učim da na neke stvari stavim tačku. Dala sam sve od sebe, možda je vreme da dignem ruke i idem dalje.
Učim da posle nekih stvari stavim tri tačke…
Učim da ne moram sve da isplaniram.
Učim da prigrlim sve one spontane i slučajne stvari koje mi se dešavaju.
Učim da tolerišem i svoje i tuđe greške.
Učim da kažem izvini.
Učim da slavim male pobede.
Učim da ništa ne moram da jurim, da ni za čim ne moram da tragam.
Učim da živim.
To je sasvim dovoljno.
izvor naslovne fotografije: we heart it
