Iako psihološki triler po žanru, film Crni labud (Black Swan) govori i o odrastanju i unutrašnjim borbama koje su uvek jedne od najtežih, ali ako se pobedi strašan zmaj i jedne od najplodonosnijih. Film u kome glavne uloge tumače Natali Portman, Mila Kunis i Vinsent Casel, govori o pritiscima koji postoje u svetu profesionalnog baleta, ali i svim pritiscima sa kojima se suočavamo kada hoćemo da pređemo na “sledeći nivo igre” – da rastemo i napredujemo. Sa kojim zmajevima se Nina zapravo suočavala? Da li se može reći da ih je pobedila iako je ishod bio fatalan?
I had an amazing dream
Film počinje prikazom Nininog (Natali Portman) sna u kojem igra Belog labuda u baletu “Labudovo jezero”. Sna, koji je na početku filma predstavljen više kao neverovatna mogućnost koju bi želela, ne kao cilj koji je definisala. Ipak, da je on i nešto više od mogućnosti u Nininim očima, vidimo u svim postupcima koji svedoče o njenoj posvećenosti i ljubavi prema baletu – vežbom postiže savršenu tehniku, upoznata je sa različim stilovima igre, poznaje izvođenja i starijih balerina i divi se autoritetima u svojoj oblasti želeći da ih sledi. Međutim, uskoro saznaje da je potrebno nešto više od savršene tehnike da bi postigla savršenstvo. I tu zapravo počinje Ninina borba – da pronađe sebe, svoj glas, da otkrije i stvori pre svega, svoju igru.
I can dance Black Swan
“Da samo tražim Belog labuda, uloga bi bila tvoja” – rekao je njen učitelj baleta (Vinsent Casel), kada Nina nije uspela da dočara sve osobine i tamu Crnog labuda na sceni. Potpuno razumevanje Crnog labuda kao oličenja tame, mističnosti, zavodljivosti i zlobe podrazumeva povezivanje sa istim aspektima sopstvene ličnosti koje Nina nije imala priliku da upozna. Živeći pod “staklenim zvonom”, Nina nije mogla da upozna, a kamoli prihvati sve one negativne strane svoje ličnosti, a koje su njen integralni deo – ljubomoru, zavist, lukavstvo. Nina nikada nije odrasla i napustila nevinost koju detinjstvo sa sobom nosi. Zato je sadržaj uloge Crnog labuda Nini u potpunosti nepoznat, ne može da se poveže sa njim, ne razume ga, istovremeno ga se plaši i njime je privučena.
I can dance White Swan
Nina je u dubini svog bića Beli labud. Nesumljivo da bi za Ninu, i profesionalno i privatno, bilo lekovito da upozna i prihvati i one negativne osobine svoje ličnosti, ali se postavlja pitanje da li je ona za tako nešto bila spremna? Na kraju krajeva, Nina sanja o Belom labudu, pa se možemo zapitati da li je došlo do zamene teza? Nina je prihvatila konstrukciju savršenstva koja znači igranje i Belog i Crnog labuda. I to je verovatno standard u svetu baleta, ali da li je bio i Ninin? Da li je Nina, želeći da bude savršena, svoje savršenstvo (igranje Belog labuda) zamenila onim što su majka ili učitelj videli kao savršenstvo? Želeći da i dalje bude dobra, Nina nastavlja da ispunjava očekivanja koje od nje imaju svi drugi osim nje same. I oseća ogromnu krivicu jer u tome ne uspeva.
I want to be perfect
Proces učenja da budete ono što morate biti (dostizanje slobode, zrelosti i autonomije), podrazumeva da kreirate sopstvene kriterijume vrednovanja onog ideala koji ste prihvatili kao savršenstvo. Scenu u kojoj je Nina ukrala karmin od Beth, pokazuje da se Nina vodi spoljašnjim kriterijumima u određivanju toga ko bi želela da bude. Ona želi da bude Beth. Ona ne stvara svoj jedinstveni stil, ne pronalazi svoju igru, ne definiše kriterijume “svog savršenstva”, već se vodi tuđim. Savršena tehnika i šta još? Nina nema odgovor. Zato, u sceni u kojoj završava baletsku koreografiju, ona trči kod učitelja čekajući (ne)odobravanje. Jer je još uvek važno samo ono što on (kao spoljašnji autoritet) misli.
End of the game
U nemogućnosti da se izbori sa unutrašnjim pritiscima i uz nedostatak odgovarajuće spoljašnje podrške, Nina je razvila disfunkcionalne, patološke obrasce ponašanja. Svoj novi identitet odrasle osobe je formirala na potpunoj suprotnosti onoga što je zaista bila i želela da bude, potpuno se prepuštajući osobinama Crnog labuda.
Zmaja sa kojim se borila Nina je na kraju filma ubila. Taj zmaj je bila ona sama. Međutim, ovoga puta, nakon odigrane koreografije i spuštanja zavesa na sceni nije čekala ni potvrdu učitelja, ni drugih igrača, već je samo rekla – I was perfect, it was perfect.
Umesto zaključka
Nina, Lili i Beth su izmišljeni likovi, ali dobro oslikavaju naša unutrašnja stanja onda kada se suočavamo sa spoljašnjim i unutrašnjim pritiscima, emocijama koje ne razumemo, podrškom koju nemamo, tamom u kojoj ne pronalazimo put. Neko je rekao da problem koji imamo nikada nije veći od nas samih – jer smo mi ti koji ga nosimo. Zato, pronaći novi put, stvoriti novu stazu, osmisliti nov sadržaj koji će nam omogućiti da rastemo i da napredujemo.
