Kada bismo mogli da poklonimo svoj život, kome bismo ga dali? Da li bi onda taj poklonjen život bio proživljen sa više radosti? Možda sa mnogo više dilema? Da li bi bilo više loših iskustava u njemu, više unutrašnjih previranja? Možda bi nam sa određene fizičke distance naš, poklonjen, život tada delovao primamljivije i poželeli bismo ga natrag? I kada bi on ponovo dospeo u naše ruke, da li bismo onda na bolji način znali da ga iskoristimo? Može se desiti da lepotu onoga što smo imali uočimo tek kada se tome približimo u potpunosti, a sa druge strane možda to uočimo tek kada se od toga u potpunosti distanciramo. Sve zavisi od toga šta posmatramo i kakvi smo mi.
Naši dani zasnivaju se, između svega ostalog, na pravljenju izbora. Od onih najtrivijalnijih preko onih bazičnih pa sve do nekih koji će dugoročno imati uticaj na naš život i mogu ga usmeriti u onom pravcu u kom maštamo da on ide.
Danijel Kaneman je u svojoj knjizi ‘’Misliti brzo i sporo’’ definisao dva sistema pomoću kojih ljudi mogu donositi svoje odluke. Sistem 1 podrazumeva nesvesno i brzo razmišljanje nad kojim nemamo kontrolu nasuprot kom se nalazi sistem 2 koji podrazumeva sporo i racionalno razmišljanje nad kojim ostvarujemo kontrolu.
Čime se vodite više – intuicijom ili logikom? Kakav način donošenja odluka vas čini srećnijim i zadovoljnijim?
Kada bismo znali da na raspolaganju imamo veći broj života, donosili bismo smelije odluke i pošto bismo saznali kakvi bi ishodi tih odluka bili, u narednom ‘krugu’ ne bismo pravili iste greške, već bismo isprobali druge metode za drugačiji i povoljniji rezultat. Na sopstvenim greškama je poželjno učiti i u toku ovog jednog života, premda bi najbolje bilo da se izveštimo u tome kako da učimo na tuđim. Ipak, često iskustvo ume da bude dragocenije od pukog posmatranja situacije sa distance.
Kada bismo imali veći broj života, mi bismo usled donošenja različitih odluka i samih proživljavanja različitih ishoda tih odluka, svaki put bili drugačija osoba. Onda bismo mogli da uočimo koja verzija sebe nam u najvećoj meri odgovara. Da li smo sebi bolji kada smo hrabriji ili kada se držimo sigurnih zona u koje tonemo po navici; da li smo zadovoljniji kada smo potpuno iskreni ili kada se držimo društveno prihvaćenih normi kako bismo se uklopili u neke opšte okvire; da li smo srećniji kada se vodimo intuicijom ili kada odluke baziramo na racionalnom promišljanju?
Da li ste ikada poželeli da možete da iskusite efekte odluke koju ste doneli i vratite se na staro ukoliko vam se ono što vidite ne dopadne?
U ekonomiji postoji koncept oportunitetnog troška i to je nešto što se pominje na samom početku studija i jedan je od upečatljivijih termina sa kojim se studenti sreću. Tako je već na prvim predavanjima rečeno da je oportunitetni trošak našeg sedenja u amfiteatru mogućnost da prošetamo do Kalemegdana tokom sunčanog dana. Ipak sagledavši dugoročne ishode donosi se odluka o prisustvu predavanju i daljeg razvoja interesovanja za gradivo.
Poznata je izjava Adama Smita, škotskog ekonomiste i etičara, o tome da ‘ne postoji besplatan ručak’ u ekonomiji, te tako ne postoje ni odluke koje su u potpunosti besplatne. Svaka od njih povlači sa sobom alternativni izbor koji nije realizovan, a koji bi proizveo drugačiji ishod od onog koji je ostvaren odabirom prvobitne odluke.
Naše vreme je najvredniji resurs kojim raspolažemo i naše odluke podrazumevaju izbor koji se odnosi na to u šta ćemo svoje vreme investirati.
Oportunitetni trošak jedan je od glavnih koncepata u mikroekonomskoj teoriji i ima izuzetno veliku primenu i značaj u praksi. O njemu treba nešto više da čitate ukoliko želite, na primer, da procenite koliko će iznositi oportunitetni trošak ukoliko odlučite da promenite svoju karijeru i zaposlite se na novoj poziciji. Takođe vam može pomoći i u situaciji kada na poklon dobijete opremu oko koje se onda premišljate da li bilo bolje prodati je i taj novac iskoristiti za nešto što dugo želite, a možete doneti odluku i da rentirate tu opremu i na taj način steknete dodatni izvor prihoda.
Naši izbori odražavaju se na to kako će izgledati naš dan. Zbir naših dana oblikuje i naš život posledično. Malo po malo, stiže se do (malih) velikih stvari.
