Živeći i studirajući u japanskoj prestonici primetila sam da su japanska deca drugačija, a mame smirenije. Jedan deo moje doktorske disertacije odnosio se na kultorološki prikaz uloge žena u japanskom društvu pa sam zbog toga istraživala i porodicu i ulogu majke. Kako vaspitavaju Japanke i koja je tajna njihovog roditeljstva saznajte u sledećim redovima.
Japanke se često izdvajaju zbog njihove snažne posvećenosti -ulozi domaćice i majke. Započela sam svoje istraživanje ispitivajući ženske stavove o tome šta je potrebno da se bude dobra majka. Skoro sve intervjuisane žene veruju da su idealne majke one koje imaju samopouzdanje i koje su pre svega vedre. Takođe njih odlikuje i dosledan i efikasan disciplinarski stil karakterizovan staloženim rasuđivanjem a ne emotivnim odgovorima i telesnom kaznom. Emocionalna samoregulacija je istorijsko nasleđe predmodernog Japana, kada je suzbijanje emocija bilo očekivano od svih žena pogotovu od mladih majki. Savremeni pristup je dodao i poseban fokus na podsticaj komunikacije.
Šta Japanke razlikuje od mama na zapadu?
Ono što je na mene ostavilo najveći utisak i što sam kasnije proverila u svom iskustvu kao majka su 見守る Mimamoru i 反省 Hansei.
見守る Mimamoru znači “nadgledati (nekoga) radi zaštite”. Ovaj termin je lako prihvaćen u Japanu jer je deo mentaliteta japanskih majki. Mimamoru znači da majke ne reaguju kada dete učini nešto, već će sačekati da dete samo shvati šta je učinilo kroz posledice njegovog izbora. Asako, jedna od majki koja je bila intervjuisana potvrdila je i definisala je to da se dete samo snalazi i da je odgovorno za svoje postupke. Na ovaj način dete stvara osećaj odgovornosti. Majka je tu da mu ukaže na eventualne greške i pokaže mu da postoji i drugi načini koji bi sprečili bilo kakav sukob i sačuvali harmoniju. Majke koje praktikuju mimamoru teže ideji da ne treba previše zaštititi decu (u japanskom jeziku se to zove kahogo 過保護) i da je potrebno da decu sagledamo kao posebne individue koje imaju svoje potrebe.
Šta je Hansei?
反省 Hansei znači samosagledavanje. Gledamo u sebe ali na način da ne posmatramo svoje vrline, već svoje mane. Dok to činimo ne kritikujemo sebe niti se omalovažamo. Zapravo, posle hansei-a, trebalo bi da se osećamo osnaženo, obogaćeni svešću o svojim manama. Pošto ovo doprinosi i budućem razvitku, očekivano je da ovaj postupak i duhovno osnažuje osobu.
Pogrešna je pretpostavka da ova vrsta samosagledavanja loše utiče na naš razvoj, smanjujući nam samopouzdanje. Ako kroz hansei postanemo svesni istine o sebi, i to nam uništi samopouzdanje, ne znači li to da je samopouzdanje neka vrsta laganja sebe i verovanja u laž? Onda samopouzdanje, kao proizvod neistine, služi kao privremeno gorivo za naš duh, koji će, pak, to gorivo koristiti da ide u pogrešnom pravcu. Ako ne vidimo istinu, a verujemo u laž, prema laži ćemo postupati kao prema istini, te ćemo ići ka njoj. Kolike samo posledice ovaj način razmišljanja može imati ako ih se neko drži čitav život, ili dugo vremena? Odgovor sigurno nije veoma utešan, te nam je iz toga jasno kolika je važnost samosagledavanja, hansei-a.
U vaspitanju je ova vrsta sagledavanja važna, jer osobine dece sazrevaju velikim delom pod uticajem roditeljskih osobina. Zato bi jedna majka, koja najviše provodi vreme sa detetom, trebalo da bude svesna svojih loših osobina, kako se one ne bi prenele na sledeće pokolenje.
Kao japanolog i mama i decenijskog istraživanja japanske kulture zaključujem da su mimamoru i hansei, pored meditacije i fizičke aktivnosti (koje su u Japanu obavezne i podrazumevaju se), ključni faktori zašto su deca mirnija a majke smirenije.
Slika je preuzeta sa https://www.rawpixel.com/image/11422/premium-photo-image-asia-asian-bonding
