Kako nas je nomofobija sve pobedila?

Sigurno ste bar jednom bili svedoci sledećih priča: „Ah ta omladina, samo gledaju u te telefone i ništa drugo ne znaju. U moje vreme mi nismo bili takvi.“

Kako god se osećali u tom trenutku, ti ljudi su u pravu. Poslednja stvar sa kojom ležemo i prva stvar sa kojom se budimo, na ulici – telefon, u kafiću – telefon, u autobusu – telefon, na poslu i kod kuće – telefon.

NOMOFOBIJA

Pored svih prednosti koje četvrta industrijska revolucija donosi sa sobom i potrebe da uvek budemo u kontaktu, pridružilo se i osećanje da će se nešto značajno propustiti ukoliko nismo prisutni, što je prema rečima stručnjaka dovelo do nove vrste zavisnosti. Neki to zovu „Bolest novih generacija“, a neki njenim pravim imenom NOMOFOBIJA (No mobile phone).

Ukoliko se iznervirate kada vam se telefon isključi zbog prazne baterije, doslovno krizirate jer niste platili račun za već sada isključen internet ili stalno imate potrebu da proveravate vaš mobilni uređaj, onda ste zavisnik od upotrebe mobilnog telefona, odnosno straha da ostanete bez istog. I ako nam je teško da primetimo i prihvatimo da imamo problem, nomofobija nije samo jedan problem. To je vrh ledenog brega, a ono što se krije ispod površine su razne podkategorije: Zavisnost od interneta, društvenih mreža, igrica, kocke, crtaća…

Upotreba mobilnih telefona jednaka je zavisnosti od psihoaktivnih supstanci.

Doktor Cal Nowport u svom TED govoru kaže da je svako proveravanje telefona i društvenih mreža identičano odlasku u kazino. Odlazimo u nadi da ćemo dobiti premiju, u našem slučaju neku notifikaciju i u stanju smo da bezbroj puta povlačimo ručku, odnosno rifrešujemo aplikacije u nadi da ćemo nešto dobiti.

Pored notifikacija dobili smo novi, tkz. tehnološki organ. Telefoni su postali deo našeg tela. Čak i kada ga držimo u ruci, mi ga nesvesno tražimo, spavamo, ručamo, učimo, istražujemo i odmaramo sa njim. Čak polovina korisnika smartfona je zavisno. Pre četiri godine 20% velikog uzorka ispitanika odgovorilo je da nosi telefon sa sobom u toalet. Danas je taj podatak smešan. Prosečno svakih 6 minuta ili 150 puta dnevno proveravamo naš mobilni uređaj.

INSTANT KOMUNIKACIJA

Današnja komunikacija ne može da se zamisli bez mobilnih telefona, razgovora preko vajbera ili dopisivanja preko insta direkta. Razgovor oči u oči sve je manje zastupljen pa ne čudi svakodnevna slika da tkz. stiker komunikacija zamenjuje živu reč.

Dopisujemo se (skoro) uvek i svuda. Zato dopisivanje ne mora nužno da osiromaši naš vokabular ako nastojimo da se tokom usmenog izražavanja, koje se smatra najučestalijim oblikom komuniciranja, trudimo da budemo raznovrsni. Ukoliko čitamo knjige, slušamo podcaste, radimo na kulturi svog govora, razvijaćemo vokabular nezavisno od dopisivanja.

Verujem da znate da se čak 70% mišljenja o nama kreiramo na osnovu neverbalne komunikacije. U digitalnom svetu to ne postoji. Ne umemo da prepoznamo emociju na licima drugih – kada je neko tužan, besan ili ima neki problem. I upravo ta naša nespospobnost koja nam je oduzeta kreira otuđenost i oblikuje naše odnose sa drugim ljudima isključivo preko digitalnih platformi i uređaja.

Manje reči, više fotografija i dolazimo do toga da deca i klinci više sati dnevno isključivo samo gledaju u ekran. Opasnost je upravo tu, u činjenici da će ta deca kada porastu morati usmeno da se izražavaju u raznim životnim situacijama kao što su: usmeno odgovaranje, polaganje ispita, razgovori za posao, razne prezentacije na poslu itd. U većini tih situacijama oni neće moći da se oslone na telefone i tablete.

POSLEDICE

Za nove generacije prevencija kreće od najranijeg perioda. Poput flašice sa mlekom, telefoni su postali predmet koji služi roditeljima da smiri dete. Roditeljsko zadovoljstvo zato što ne moraju da brinu gde su im deca može izazvati zdravstvene, ali i psihološke probleme kod dece ukoliko ne postoji sistem ograničenja. Tokom razgovora mobilnim telefonom dečiji mozak apsorbuje više zračenja u odnosu na odrasle osobe. Zato deci mlađoj od 12 godina nije preporučljivo davati mobilni telefon u dužim vremenskim intervalima.

Šta je sa odraslima? Poznato uspavljivanje uz telefon koji nam često prespava pored glave, pa se posle žalimo prijateljima na kafi sa istim tim telefonom u rukama „Kako sam loše spavao/la, a i glava me boli.“ Pa kad kao u miraz posle takve noći dođe impulsivno ponašanje, loše raspoloženje i onda opet sve u krug.

I ako je situacija alarmatna, mnogi od nas ne identifikuju to kao problem jer je upravo taj telefon naš prozor u svet i poslovni i emotivni uređaj i nešto što nam zaista treba.

A ono što nam stvarno treba;

DETOX PREVENCIJA

Digitalni detox je dobio zvaničnu definiciju kao period vremena u kom se osoba uzdržava od korišćenja elektronskih uređaja kao što su pametni telefoni i kompjuteri, ne bi li redukovala stres, usredsredila se na socijalne interakcije i povezala se sa prirodom u realnom svetu.

Međutim, imajući u vidu na koje smo sve načine vezani za telefone, koji svakako imaju i niz dobrih strana, termin nekorišćenje ovde se ne koristi u značenju opozita od korišćenja, već se više odnosi na selektivno i umereno otvararanje aplikacija i upotrebu telefona.

Zabava izvan virtuelnog sveta

Pročitajte knjigu, koju već dugo planirate da pročitate ili jednostavno provedite kvalitetno vreme sa prijateljima, bez telefona. Posvetite pažnju jedni drugima i shvatićete koliko vam je to zapravo nedostajalo.

Cenite svoje slobodno vreme

Slobodno vreme možete iskoristiti da unapredite svoje znanje, ili da se posvetite dugo zapostavljenom hobiju. Rad na sebi je prvi korak ka uspehu, zato zaboravite besciljno skrolovanje na društvenim mrežama i kvalitetno iskoristite slobodno vreme.

Okupirajte misli drugim stvarima

Naučite da se fokusirate na bitne stvari u životu. Dok pravite planove i osmišljate kako da svoju budućnost unapredite na što bolji način, telefon vam jednostavno neće ni pasti na pamet.