Ovaj tekst je svojevrsni nastavak već objavljenog teksta “EQ: sposobnost samosvesti, samosmirivanja, i samomotivacije.” Ovde je takođe, kao što vidite po naslovu, reč o sposobnostima emocionalne inteligencije a to su empatija i socijalna umeća ili uspešno održavanje međuljudskih odnosa.
EMPATIJA
Reč empatija u prevodu znači “uživljavati se”. Empatijom mi zapravo uočavamo subjektivno iskustvo druge osobe. Takođe, ona je oblik samosvesti upravo zato što moramo biti svesni svojih emocija da bismo ih mogli prepoznati kod drugih. Ono što je najvažnije kod ove sposobnosti, baš kao i kod svih prethodnih, jeste da se razvija.
Čitajući mnoge knjige koje se temelje na naučnim istraživanjima i iskustvima, shvatila sam da, kada je o empatiji reč poruka je ista: Za empatiju ne postoji gen. To naravno znači da nije unapred određeno ko će biti empatičan a ko ne. To znači da se ona razvija tokom života počev od najranijeg detinjstva. U knjigama piše, ali takođe i iz svog iskustva mogu da potvrdim da postoje rani znaci empatije kod male dece. Na primer, dete koje ima 16 meseci ne želi da igra igru “ringe ringe raja” dok svi koji su prisutni ne budu u krugu. Ja bih joj prvo pružila ruku i verbalizovala šta ćemo raditi što ona itekako dobro razume, jer svako ko se bavi decom zna koliko su pametna i koliko lako uče, naročito u tom periodu. Zatim bi ona išla po sve redom, pružala im ruku i dovodila ih do istog mesta. Tek kada bi se svi skupili ona bi “dozvolila” da počne igra. Ima još mnogo primera, međutim, iz mog iskustva, upravo ovaj koji sam navela mi je najlepši. Važno je da znamo da deca najviše uče na našem primeru. Oni uče tako što posmatraju kako drugi reaguju na tuđa raspoloženja i zatim reaguju isto tako. Dakle, ukoliko vi kao roditelj na tuđe reakcije odgovarate frustrirano i histerično, velika je verovatnoća da ćete iste takve reakcije dobijati od svog deteta kada ga nešto ubuduće pitate.
Za sposobnost empatije potrebna je smirenost ali i moralnost. Empatija je usko povezana sa našim moralnim principima. Ukoliko je naš moralni princip da ne povređujemo druge, onda ćemo svakako pre naše reakcije razmisliti da li ona povređuje drugu osobu.
Najvažnija ljudska težnja je težnja za moralnošću u našem delovanju. Naša unutrašnja ravnoteža, čak i naša egzistencija zavisi o tome. Jedino moralnost u našem delovanju može dati lepotu i dostojanstvo našem životu.
– Albert Ajnštajn
Dakle za empatiju ne postoji gen, već naprotiv, neki autori smatraju da je ona biološki dar. Nisam dovoljno stručna da bih mogla da objasnim šta se događa u našem mozgu dok smo empatični, ali poenta je da se određeni neuroni u vizuelnom korteksu aktiviraju samo kao reakcija na tuđi izraz lica. Kada primetimo tužni izraz lica, ta informacija ide putem neurona do vizuelnog korteksa gde se aktivira posebna grupa neurona, a zatim ide do amigdale (žlezde) koja je zadužena za naše emocije. Dakle, skraćeno u našem mozgu postoje neuroni zaduženi za empatiju.
Nesposobnost da se oseti empatija je osnovni nedostatak EQ, a takođe ima i velike posledice. Od posledica u međuljudskim odnosima do emociolnalnih defekta – psihopatije gde dolazi do prekida između vizeuelnog korteksa i limbičkog mozga (amigdale). To se zapravo dešava u mozgu siledžija gde oni jednostavno nisu u stanju da osete sažaljenje i empatije prema svojoj žrtvi.
SOCIJALNA UMEĆA
Ukoliko smo arogantni i neosetljivi, odnosno neempatični to će se svakako negativno odraziti na sve naše odnose. Za dobre odnose je zaista potrebna samokontrola i razumevanje. Ukoliko nemamo razvijenu EQ naši odnosi sa drugim ljudima će se ubrzo raspasti a mi najverovatnije, nažalost, nećemo shvatiti da smo mi uzrok toga već ćemo nesvesni ulaziti u druge odnose i biti sve frustriraniji.
Za socijalna umeća potrebna je razvijena EQ. Dobar odnos podrazumeva razumevanje, poštovanje, empatiju, dobru komunikaciju, aktivno slušanje, poštovanje razlika i otvoren um za drugačija mišljenja od našeg sopstvenog.
Posledice nedostatka ovih sposobnosti su ogromne. Oni kod kojih nisu razvijene, najčešće su nesvesni toga ili čak ni ne znaju da postoji nešto što se zove EQ. Međutim, dok posmatramo druge ljude, njihove odnose i reakcije često odmah uvidimo posledice. Ljutnja, dranje, nerazumevanje i nepoštovanje često su ono što čini neki odnos. Da li bi trebalo da bude tako i zašto nam je to postalo normalno? Možda nam je normalno ali nije najinteligentnije. Razumevanje i poštovanje zahtevaju mnogo više inteligencije od brzih i ishitrenih reakcija kojim često povredimo druge. De facto je da smo mi ogledalo onoga što mislimo, govorimo i radimo, a takođe je i činjenica da su naši odnosi sa drugima ogledalo nas samih. Kada promenimo sebe, menja se i odraz.
