U periodu globalne pandemije, izolacije, ograničenja slobode kretanja, jedino mesto gde se bez zabrana, u koje god vreme možemo uputiti jeste ka sebi. Pa ako si raspoložen ja bih te u daljem tekstu pripremila na jedno uzbudljivo putovanje! Za ovo putovanje pasoš ti ne treba, i sve granice su otvorene, jer sve su tvoje. Namesti se udobno, dozvoli mi da ti dam kratak pregled puta.
Ponekad nam život namesti takve situacije da bismo najradije sami od sebe pobegli. Legenda kaže da je brzina našeg bežanja od sebe direktno proporcionalna našem padu. I ne, nije najgore što može da se desi u tom begu da se povredite i padnete, gora opcija je ona da uopšte nemate svest o padu, i da tako povređeni, nastavljate, možda ne istom brziom, ali sasvim dovoljnom, da se još više udaljavate od sebe, i ponovo po ko zna koji put, padnete.
Naš put sastoji se od konstantnih uspona i padova, život bez toga ne bi ni imao smisla, ali niko nije rekao da je nužno da u tim usponima i padovima na bilo koji način sebe povređujemo i od sebe odustajemo. A najmanje pametno jeste da u toku doticanja svojih vrhova i poniranja u svoje dubine, od sebe pobegnemo. Jer, kao iskusni begunac, verujte mi na reč, nemate gde.
Svuda ćete sebe ponovo sretati. Kao po pravilu, situacije će se nameštati tako da jednostavno reflektuju vašu unutrašnjost. Ako je u glavi nered, napolju je još veći, a telo kao telo, po instiktu se brani i odgovara svojim tegobama, disbalansima, bolima. A duša sedi tu, na pola puta uma i tela, mirno i tiho čeka da se sve okonča i da je pitaš šta te muči. Jer ona ima sve odgovore, ti samo treba da slušaš, i da budeš dovoljno strpljiv, jer ti ona ama baš ništa neće reći preko noći. A čekaće, da ti nađeš novi posao sa boljom platom, novi stan, novog partnera, čekaće koliko god ti misliš da je potrebno ne bi li ti sad bio srećan i ispunjen. Čekaće da joj dođeš, da je se setiš i da je upitaš. Da se upitaš,ono sve što već zasigurno znaš.
Život bi bio mnogo lepši kada bismo na njega gledali kao na putovanje. Duhovno razvijeni su uveliko odmakli na ovom putu, međutim savremeni čovek danas sve više vremena provodi pridavajući značaj spoljašnjem svetu, svom tom raskošu koji obuzima našu pažnju. Put ka sebi je najlepši i najduži put koji možemo prevaliti u životu. Tu u nama se skrivaju sve one desetinacije za kojima uporno tragamo u spoljašnjosti. Tu u sebi naići ćemo na prihvatanje, otkrivanje, mir i ljubav. Otklonićemo sve terete, preispitaćemo sve vrednosti, usput ćemo naići na verovanja i zablude. Na boli i patnje. Ali ovaj put vredi prevaliti, verujte mi, putnik vam govori.
Đonovi su mi se izgulili od pređenog puta, od teških koraka koje na ovom putu prevaljujem. Usled sve manjeg i manjeg putnog prtljaga, teret na leđima se smanjio, a leđa su ojačala. Noge me pomalo izdaju, nekad zadrhte, put me baci na kolena, pa se sa njih zguli koža i otvore rane, pocepaju se stare kraste. Ruke su mi promrzle od hladnih predela puta samospoznaje. Putem idem, celivam svoje rane pažnjom i nežnošću. Ponekad me put umori pa moram da stanem, da se sklonim, predahnem. Pa onda opet krenem jača i neumorljivija nego pre. A po titranju medju grudima svojim znam da sam na pravom putu. Vođena osećajem znam da dolazim sebi, znam da je ova revolucija koju ja tiho u sebi vodim vredna svakog dana. Dolazim sebi, polako prilazim, otkrivam, prihvatam, mazim stare rane i stvaram neke bolje dane. Verujte mi vredi, svakog koraka, ovaj put. Čekajući da neko upali svetlo i pokaže mi put, upalila sam ga ja sama, u sebi. I gori to svetlo svakog dana sve jače, ponekad se rasplamsa, ponekad je plamen tako slab da pomislim da će se svakog trekutka ugasiti, ali jedno znam, taj plamen ne dam.
Zato, hajde dođi sebi, dok još imaš kome. Utišaj malo um i postaraj se da on radi za tebe a ne ti za njega, pa počasti svoje telo, nekim lepim osećanjima, obasbi ga nežnošću i ljubavlju. Sve to dok radiš tvoja duša će znati da si počeo da je slušaš.
I znaj karta za put ka sebi kupuje se samo hrabrošću. Usput, ne zaboravi da hrabrost nije odsustvo straha, već želja da dopreš do svoje suštine uprkos svim otporima straha. Za ovaj put će ti još trebati um željan znanja, duša vere i telo snage. Priprema, pozor, sad i kreći!
Da, samo sam nešto zaboravila. Ovaj put je, pa možda dužine života, i nema garancije da ćeš uspeti, jer ako si krenuo, već jesi!
