Tehnologija ili ne? Čini mi se da se oko ove teme dosta polemiše.
Polemiše se medju starijom i mlađom populacijom, a pogotovo izmedju roditelja. Starija populacija je pak navikla na jednostavan život koji se svodio na malo ili nimalo medija, na iskljucivo pripremljenu hranu u svojoj kući, na privatnosti izmedju svoja četiri zida. Oni tvrde da se danas izgubila privatnost zbog društvenih mreža i tehnologije koja nam je omogućena kao i da zatupljujemo jer non stop gledamo u mobilni telefon.
Mladja generacija je suprotnog mišljenja. Roditelji zauzimaju različite stavove. Neki tvrde da to škodi deci, a neki ni ne razmišljaju o tome. Moje viđenje tehnologije danas je da nam je donela izuzetno mnogo dobrih stvari. Da se povezujemo na mnogo načina na koje inače ne bismo.
Predivno su o tome pričale na master klasu Original magazina Branislava Antovic i Jelena Djokovic, posebno osvrnuvši se na činjenicu da se bez tehnologije ne bismo okupili na tom jednom mestu. Ne bismo podelili iskustva i priče. Ne bih ja danas pisala ovaj blog i vi ne biste čitali. Toliko poslova na svetu ne bi postojalo bez interneta, a ko zna koliko će ih se još roditi iz njega.
Svako od nas može da kaže:”U moje vreme to nije bilo!”
Medij koji je teško cenzurisati. Sećam se pročitala sam neku vest o mladom bračnom paru iz javnog života (u kome nisu želeli da budu, ali jesu silom prilika) i odmah nakon čitanja tog teksta, ušla sam na društvene mreže i videla sliku koju je ista osoba objavila i ispod koje je napisala da je kompletan intervju laž.
Deca koja koriste internet su deca nove generacije. Oni su sa internetom odrastali i odrastaće kao što sam ja uz televizor, kao što su starije generacije uz radio i tako dalje. Oni već sa godinu dana počinju da uče neverovatne stvari pomoću interneta.
Danas je, barem se čini jednaka podela i slobodan izbor dobrih i loših vesti. Ko želi može da čita loše vesti. Ko ne želi može u svakom trenutku da upali bilo koju socijalnu mrežu inspiriše se i nauči nešto novo.
Svako od nas može da kaže:”U moje vreme to nije bilo!” Čak i današnja omladina, pričaće to isto i nazivace neko sledeće doba moderno.
