Bio je novembar. Da li je zima već pokazivala svoje zube ili je jesen još uvek odolevala i hrabro se borila, stvarno se ne sećam. Imala sam samo četiri godine. Mame nije bilo par dana. Čuvali su me baba i deda. Kada je mama konačno došla, sa sobom je donela i malenu devojčicu koja nije prestajala da plače. Pitala sam se kako tako malo stvorenje može da proizvodi toliko buke? Ja sam po prirodi bila veoma radoznalo i po malo nestašno dete, ali me tada ni najmanje nije zanimalo odakle se ta beba stvorila, a još manje da postavim to pitanje mami i tati. Tu svoju osobinu, da odrasle ništa ne pitam nego da sama dolazim do odgovora, zadržala sam do dana današnjeg. Suprotno očekivanjima, na novog člana porodice nisam bila ljubomorna. Naprotiv, potpuno me očarala, stalno sam se motala oko nje, molila mamu da me pusti da je i ja malo nosim.
Danas više nisam ta mala devojčica od četiri godine. Znam da decu ne donose rode već ih rađaju majke. Ali šta je sa idejama?! Odakle one dolaze?!
Tragam ja za odgovorima već neko vreme. Nikog ništa ne pitam. Čitam sve što mi dođe pod ruku i slušam svoje srce. Sa godinama sam naučila da je to najbolja kombinacija.
U koncept “prerano” ili “prekasno” ja odavno ne verujem. Sve se dešava u pravo vreme.
Ideja ne mora da bude velika. Ona samo mora da promeni svet.
Kada osećate da u vama raste neka ideja, ma koliko se ona činila malom i beznačajnom, rodite je. Bez straha šta će okolina reći. Na kraju krajeva to je isključivo vaša odluka. To vam je isto kao i sa bebama. Čuvate ih ispod srca devet meseci, i za to vreme ih pripremate da ugledaju svetlost dana, da se suoče sa stvarnim svetom. Upoznajte ljude sa svojom novorođenom idejom. Taj prvi korak je najbitniji. Preduzmite inspirativnu akciju. A zatim dolazi “feed back” odnosno povratna informacija.
Sam proces puštanja nečega u svet pomaže da se ideje preispitaju. Dobijanje mišljenja od drugih ljudi je ključno za svaku ideju i što se ranije to desi, postoji više prilika da se ideja ispolira, promeni ili napusti da bismo se bavili nečim drugim.
Kada se ideja rodi, to je zapravo tek početak. Ono što sledi ključno je u njenom razvoju. Roditelji su odgovorni za svoje dete, od njih u velikoj meri zavisi razvitak deteta i u prvom redu formiranje deteta kao ličnosti, jedinke koja ume da upravlja složenim sistemom emocija i da preživi u ovom haosu od sveta.
Na početku svake aktivnosti leži ideja.
Dakle pratite sledeći šablon: ideja – akcija!
Ne ispuštajte svoju ideju iz vida. Radite na njoj svaki dan, uporno i predano. Verujte u nju. Verujte u sebe. Merilo vrednosti neke ideje je upravo vaša sposobnost da tu ideju sprovedete u praksu, da ne ostane samo slovo na papiru, nego da zaživi i dobije novi oblik.
Kako znati koja ideja je ona prava?!
Nađeš neku malecnu sopstvenu ideju, želju, strast koja tinja u tebi. Ono zbog čega ne spavaš. Ono o čemu ne možeš da prestaneš da misliš. Ono što tera tvoje leptiriće u stomaku da polude. Ono što bi radio/la besplatno. To je prava ideja! Ona koja dolazi iz srca, hrani dušu, odmara glavu.
Šta dalje?!
Onda se prema toj ideji ponašaš kao prema cvetu. Zalivaš je svakodnevno, postaraš se da ima dovoljno sunčeve svetlosti. Najbitnije od svega je da shvatiš da je ta ideja deo tebe. Cvet koji je svoje korene pustio u tvom srcu. Dete koje se hrani tvojim sokovima. Vezani ste pupčanom vrpcom. Pruži joj ljubav, budi nežna prema njoj. Veruj da će taj mali pupoljak jednog dana postati divna ruža. Neka ti taj mali pupoljak bude lepši od svih drugih pupoljaka, a ruža mirisnija od svih drugih ruža. I onda jednog dana ta malecna ideja postane tvoje remek delo. Samo je hrani strpljenjem i ljubavlju. Svakodnevno.
Ljudi koji su dovoljno ludi da veruju u svoje ideje, su upravo oni ljudi koji menjaju svet.
Ovaj tekst je pretrpeo bezbroj ispravki, više se i ne sećam njegovog prvobitnog oblika. Ležao je neko vreme na mom radnom stolu. Međutim, to mene ni najmanje nije brinulo. Jednostavno slušam sebe, onaj unutrašnji glas koji mi govori kada je pravo vreme da nešto objavim. Moje srce to uvek zna bolje od mene. Isto je i sa vašim. Srca jednostavno imaju tu moć. Samo utišajte spoljašnu buku i u tišini osluškujte. Neverovatno je šta sve možete čuti ukoliko pažljivo i predano slušate.
Svaku svoju ideju sam rodila. Ni jednu mi nije donela roda. I zapamtite : Važno je sve ono što vam hrani dušu i odmara glave, a ne samo ono što vam plaća račune.
Milica.
