Tehnologija neprestano napreduje, pruža nam nove mogućnosti i olakšava nam dosta toga. Ona bi trebalo da nam bude prečica do novih saznanja, da nam posluži kako bismo se lakše povezali jedni sa drugima, promovisali svoj rad, sklapali poznanstva i poslove sa raznim narodima i kako bismo imali bolji uvid u informacije koje nam nekada nisu bile dostupne. Pa ipak, nekako se čini da sve više ove mogućnosti koristimo na pogrešan način i ne uspevamo da iskoristimo priliku koju nam savremeno doba pruža.
U moru društvenih mreža, video igrica, sajtova sa zanimljivim sadržajem itd., ljudi su se u potpunosti prepustili čarima onlajn sveta i zanemarili mnogo bitnije stvari koje postoje u životu. Društveni život, uživanje u prirodi i druženju, poštovanje pravih ljudskih vrednosti i radovanje sitnicama kao da su potpuno pali u drugi plan. Ono što je još veoma primetno, jeste i činjenica da interesovanje za čitanje knjiga sve više opada.
Ironija je to što stvari koje bi trebalo da su osmišljene kako bismo lakše i brže učili, informisali se i širili svoje znanje iz brojnih oblasti, zapravo čine da zapostavljamo obrazovanje i rad na sebi. Ljudi bi trebalo da osveste to da su knjige nezamenjive! Sa knjigom u rukama ulazimo u jedan potpuno novi svet, razvijamo svoju maštu, učimo i o sebi i o svetu oko nas, učimo da procenjujemo i razumemo druge, da posmatramo svet drugim očima… Iz knjiga učimo sve!
Davno je legendarni Ivo Andrić rekao: „Ostati ravnodušan prema knjizi, znači lakomisleno osiromašiti svoj život“. I toliko je istine u toj rečenici! Najveće mudrosti, strategije, rešavanje svih problema još od davnina, sve se pronalazilo o knjigama. Onaj ko ih piše u njih unese svoju dušu, svoje misli i životne istine, tako da čitalac može često u potpunosti da se identifikuje sa njim, da tuđu životnu filozofiju upotrebi u svom životu i učini ga boljim. Danas se, međutim, ljudi i ne trude da ovo shvate.
Danas su knjige nešto od čega se beži, za šta se nema vremena, one su „bauk“ kojim se deca plaše, služe samo kao ukras na policama i, ako baš moraju, ljudi ih na internetu traže prepričane kako bi znali o čemu se radi i uštedeli sebi vreme koje bi „izgubili“ na čitanje. Nisu ni svesni koliko greše i koliko siromašnim čine svoj život. Čitajući samo osnovno i prepričano o nekom delu, nikada neće osetiti blagostanje i mir koji se oseti kada se udubite u čitanje knjige, kada se prenesete u potpunosti u drugi svet i živite živote svih tih likova, učeći od njih više neo od bilo kog drugog učitelja.
Da li tehnologija, koja treba da nam pomogne da postanemo obrazovaniji i mudriji, zapravo čini obrnutu stvar? Da li se previše oslanjamo na nju da postajemo sve manje sposobni za to da nešto uradimo sami? Očigledno mnogi ljudi postaju sve nezadovoljniji i nesrećniji jer rešenje za sve probleme traže na internetu, lakše im je da sve odgovore koji su im potrebni, takođe, traže na internetu, idu lakšim putem, nego da se potrude da sami nešto urade i nauče. To što je, u svakom trenutku, sve što nam treba, na samo par klikova od nas, ulenjilo nas je i dovelo do toga da se potpuno oslanjamo na tehnologiju i ne trudimo se da nešto naučimo napamet ili osmislimo sami…
Možda je, ipak, vreme da se zapitamo da li zaista želimo da zavisimo od tehnologije? Ne bi bilo loše kada bi svako od nas čitao barem jednu knjigu nedeljno sa pažnjom i uživanjem i kada bismo decu učili tome kolika je vrednost knjiga. Ljudi koji drže do sebe, rade na sebi i koji su ostvareni, to već znaju. Oni sve odgovore, rešenja svojih problema, inspiraciju, mudrosti i sreću pronalaze upravo na stranicama koje redovno čitaju.
Čitanjem proširujemo svoj rečnik, svoju memoriju, duhovnost, empatiju, bolje razumemo jedni druge, život i stičemo dovoljno znanja da niko ne može da manipuliše nama. Neobrazovanim svetom se najlakše manipuliše, neznanje nas vodi u mrak i nesreću i zato bi trebalo da se borimo protiv toga. Sa knjigom u ruci ste bogat i moćan čovek i ne morate završavati silne fakultete kako biste bili obrazovani – znanje je besplatno za onog koji za njim ima želju! Znanje i čitanje nisu rezervisani samo za bogate ljude, oni su namenjeni apsolutno svima i trebalo bi da ih delimo jedni sa drugima. To su jedne od onih prelepih stvari koje se umnožavaju kad se dele.
